Tim naučnika je razvio proces koji pretvara PET iz plastičnih boca i biljni otpad u jestive sastojke pomoću oksidativnog hidrotermalnog rastvaranja i CRISPR-modifikovanih kvasaca, što dovodi do proizvoda nazvanog µBites. Gotovi proizvod sadrži proteine, masti, aromatske molekule i beta-karoten, a oblikuje se 3D štampom. Rani rezultati ukazuju na prijatan miris i potencijalnu bezbednost, ali su potrebna dodatna ispitivanja i regulatorna odobrenja pre degustacija. Koncept je posebno predložen za primenu u udaljenim ili kriznim uslovima, ali nije rešenje za globalnu krizu otpada.
Neverovatni jestivi zalogaji: Naučnici pretvaraju plastične boce u µBites — kolačiće od otpada
Plastic bottles can be converted to edible components using yeast. | Credit: Iryna Veklich / Getty Images
Slatkiš budućnosti mogao bi biti napravljen od plastike: istraživači su razvili proces koji pretvara plastični otpad i poljoprivredne ostatke u jestive sastojke pomoću genetski modifikovanih kvasaca, stvarajući proizvod nazvan µBites. Iako zvuči futuristički, ideja je usmerena na praktične primene — od hrane za posade u udaljenim bazama do obezbeđivanja obroka na terenu nakon katastrofa — ali pre komercijalizacije potrebne su dodatne provere i regulatorna odobrenja.
Kako funkcioniše proces
Tim je na jesenskom sastanku American Chemical Society (ACS) 2026. predstavio metodu koja kombinuje hemijsko preradjivanje i biologiju. Poli(etilen-tereftalat) (PET) iz plastičnih boca i ostaci biljaka (npr. stabljike i lišće slatke kukuruze) podvrgavaju se oksidativnom hidrotermalnom rastvaranju, procesu koji pomoću toplote razlaže materijale na manje organske komponente koje mikrobi mogu da koriste.
Dobijeni rastvori se hrane kvascima koji su genetski preoblikovani pomoću CRISPR tehnologije. Ti kvasci mogu da konvertuju razložene komponente u proteine, masti, različite kiseline, aromatske molekule poput vanile i beta-karoten (prethodnik vitamina A). Nakon toga se u masu dodaju vlakna, skrob i zaslađivač, a pasta se ekstrudira pomoću 3D štampača u željeni oblik — tako nastaju µBites.
„Pokušavali smo da razvijemo tehnologije za upcycling plastike kako bismo dobili vrednije proizvode. Pomislili smo: zašto ne proizvoditi hranu? Plastika je ugljenik, a hrana je ugljenik,“ rekao je Lahiru Jayakody, mikrobiolog sa Southern Illinois University Carbondale.
Bezbednost, degustacije i ograničenja
Rana ocena mirisa µBites bila je pozitivna — opisano je kao prijatan i podseća na pravi kolačić — ali istraživači još nisu počeli zvanične degustacije jer su potrebna institucionalna i regulatorna odobrenja. Naučni rezultati nagoveštavaju potencijalnu bezbednost, ali potpuna procena zdravstvenih i nutritivnih aspekata zahteva dodatne studije.
Eksperti upozoravaju da tehnologija nije čarobni lek za globalni problem plastičnog otpada: proizvodnja plastike meri se stotinama miliona tona godišnje i nijedna pojedinačna tehnologija ne može to u potpunosti rešiti. Kao što je Jason Hallett sa Imperial College London istakao, µBites ne mogu pretvoriti sav plastični otpad u hranu, ali mogu doprineti upotrebi ugljeničnog otpada u specifičnim scenarijima.
Moguće primene
Autori projekta navode da je sistem µBites dizajniran da bude podesiv i prenosiv: može se instalirati u podmornicama, vozilima za pomoć posle katastrofa ili u udaljenim istraživačkim stanicama. Posebno je zanimljiv za upotrebu u ekstremnim uslovima (pustinje, Arktik, Antarktik) i postoji interesovanje za konceptualne primene u svemiru, poput proizvodnje hrane na Marsu ili Mesecu, gde su lokalni resursi ograničeni.
Zaključak: µBites predstavljaju zanimljiv primer kako se kombinacija hemijskih i bioloških tehnologija može iskoristiti za pretvaranje ugljeničnog otpada u jestive proizvode. Ipak, pred komercijalnom ili masovnom primenom stoje značajni koraci testiranja, regulative i procene održivosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
