Naučnici sa SIU Carbondale razvili su postupak kojim inženjerski kvasci pretvaraju PET i poljoprivredni otpad u jestive sastojke koji se koriste u 3D-štampanom kolačiću µBite. Proces koristi oksidativnu hidrotermalnu disoluciju da razgradi otpad, a zatim kvasci proizvode proteine, masti i arome poput vanile. Iako su prvi senzorski rezultati ohrabrujući, potrebne su institucionalne dozvole za degustacije i rad na povećanju prihvatljivosti proizvoda za širu upotrebu.
Od plastičnih boca do vanila kolačića: µBite — hrana od PET-a za hitne situacije i svemir
Photo Credit: Rusty Bailey / SIUC Media & Communication Resources
Naučnici sa Southern Illinois University Carbondale razvili su inovativan proces kojim inženjerski modifikovani kvasci pretvaraju PET-plastiku i poljoprivredne ostatke u jestive sastojke, a zatim ih koriste za 3D-štampane kolačiće nazvane µBite. Projekat, koji je delom nastao kao odgovor na izazove snabdevanja hranom tokom dugotrajnih svemirskih misija, predstavlja pokušaj da se istovremeno smanji plastični otpad i obezbedi hrana za okruženja sa ograničenim resursima.
Kako funkcioniše proces
Osnovni materijali su PET (plastika iz flaša), stabljike kukuruza, lišće i drugi biomaterijali. Tim prvo primenjuje oksidativnu hidrotermalnu disoluciju, tehniku koju je razvio profesor geologije Ken Anderson, koristeći zagrejanu, pod pritiskom vodu i kiseonik da razgradi teške ostatke u jedinjenja koje mikrobi mogu da koriste.
Nakon toga, inženjerski kvasci (uključujući i pekarski kvasac) pretvaraju dobijene spojeve u proteine, masti, kiseline i aromatske komponente. Istraživači mešaju te proizvode sa vlaknima, skrobom i zaslađivačem, a zatim formiraju kolačiće pomoću 3D štampača.
Značajne inovacije i ukusi
Tim je razvio kvasce koji mogu da sintetizuju dodatke za poboljšanje ukusa — na primer, vanilu dobijenu iz biljne biomase i beta-karoten proizveden korišćenjem etilen-glikola koji potiče iz PET-a. Rani senzorski podaci ukazuju na to da su mirisi kolačića dobro ocenjeni, a većina učesnika ispitivanja izjavila je da bi takvu hranu prihvatila u situacijama sa ograničenim resursima.
Izazovi i sledeći koraci
Iako su laboratorijski rezultati obećavajući, tim mora da dobije institucionalne dozvole pre nego što započne javne degustacije. Naučnici takođe ciljaju da u budućnosti povećaju udeo mikroba u samoj recepturi — da bi sistemi postali samodovoljniji i pogodniji za zatvorena okruženja poput svemirskih letelica i podmornica.
“Mikrobi su veoma pametni,” rekao je dr Lahiru Jayakody. “Koristimo njihove osobine da rešimo probleme koje smo sami stvorili.”
Moguće primene
Primena uključuje hitne situacije (katastrofe), zatvorene ili izolovane sredine (podmornice, svemirske misije) i potencijalno smanjenje nagomilavanja plastičnog otpada u ekosistemima i deponijama. Ipak, šira prihvatljivost proizvoda zavisi od dodatnih sigurnosnih testova, regulative i, možda najvažnije, od spremnosti javnosti da prihvati hranu napravljenu iz otpada.
Napomena: Rezultati su bili predstavljeni na jesnjem skupu American Chemical Society u Čikagu, gde su autori izložili svoju metodologiju i inicijalne nalaze.
Pomozite nam da budemo bolji.
