Studija Univerziteta Kvinslend pokazuje da papirne jednokratne čaše sa tankom plastičnom oblogom mogu osloboditi milione mikro‑ i nanoplastičnih čestica pri sipanju vrućih napitaka. Biorazgradiva polilaktična obloga (PLA) oslobađa oko 12 puta više čestica nego klasični polietilen. Istraživači pozivaju na preispitivanje označavanja i standarda, dok uticaj ovih čestica na ljudsko zdravlje i dalje ostaje nejasan.
Papirne Čaše Ispuštaju Milione Mikro‑ i Nanoplastičnih Čestica — Studija Univerziteta Kvinslend
Millions of plastic particles may be swirling in your "paper" coffee cup, with some so tiny they're a thousand times narrower than a human hair. Christin Klose/dpa
Briga zbog uticaja plastične ambalaže na okolinu i zdravlje naterala je potrošače i proizvođače na prelazak ka papirnim, drvenim i drugim prirodnijim materijalima. Međutim, nova studija sa University of Queensland (UQ) upozorava da čak i jednokratne "papirne" čaše često sadrže tanku plastičnu oblogu koja se pri kontaktu sa vrućim napitkom može razgraditi i osloboditi velike količine mikro‑ i nanoplastike.
Istraživanje i glavni rezultati
Istraživači sa UQ, čiji je rad objavljen u časopisu ACS Food Science & Technology, testirali su papirne čaše obložene:
- biorazgradivom polilaktičnom kiselinom (PLA) i
- fosilnim polietilenom (PE).
Pri sipanju vrućeg napitka obe vrste obloga su oslobodile milijone nanočestica. Biorazgradiva PLA obloga otpustila je približno 12 puta više čestica nego polietilenska obloga.
New research suggests coffee cups can release millions of plastic nanoparticles into hot drinks. Annette Riedl/dpa
"To što je čaša pretežno od papira ne znači da je bez plastike, jer mnoge imaju tanak plastični premaz koji obezbeđuje otpornost na vodu i čvrstinu," rekao je Elvis Okoffo (UQ), jedan od autora studije.
Zašto je ovo važno
Autori upozoravaju da je ovo "ranije zanemaren put izloženosti" potrošača plastičnim česticama — odnosno direktan unos nanočestica u napitak koji pijemo. Iako nalaz ne znači da ljudi odmah treba da prestanu da koriste papirne čaše, istraživanje poziva regulatore da preispitaju označavanje proizvoda i standarde za materijale koji dolaze u kontakt sa hranom i pićem.
Zdravstveni kontekst i neizvesnosti
Mikroplastika i nanoplastika su pronađene širom ljudskog tela, uključujući organe i krv, a neka istraživanja ukazuju da mogu preći krvno‑moždanu barijeru i prenositi se sa majke na nerođeno dete. Međutim, trenutno je nejasno u kojoj meri ta izloženost doprinosi razvoju bolesti. Kako ističu istraživači, hemikalije u plastici nisu namenjene za konzumaciju i njihov potencijalni dugoročni efekat zahteva dodatna istraživanja.
Praktični saveti
Dok se ne utvrde jasne zdravstvene implikacije, potrošači mogu razmotriti jednostavne mere smanjenja izloženosti: korišćenje višekratnih termo‑čaša, izbegavanje veoma toplih napitaka u jednokratnim čašama, ili traženje proizvoda sa jasno navedenim i testiranim oblogama. Regulatori i proizvođači moraće da unaprede obeležavanje i standarde kako bi potrošači mogli doneti informisane odluke.
Zaključak: Studija Univerziteta Kvinslend ukazuje na novi put izloženosti mikro‑ i nanoplastici putem naizgled "papirnih" čaša za kafu. Potrebna su dalja istraživanja i strožije regulative kako bi se procenili rizici po ljudsko zdravlje i prilagodili standardi ambalaže za pića.
Pomozite nam da budemo bolji.
