Studija Univerziteta Queensland pokazuje da papirne čaše sa PLA oblogom oslobađaju oko 4,3 miliona nanočestica po mililitru, naspram ~2,7 miliona iz PE-obloženih čaša, pri čemu je ukupna masa čestica iz PLA čaša bila oko 12 puta veća. Istraživači upozoravaju da oznake „biorazgradivo“ ne znače nužno bezbednije za upotrebu s toplim napicima. Predlažu jasnije označavanje, regulatorne testove i razvoj obloga koje oslobađaju manje čestica, a kao praktičan savet ističu korišćenje višekratnih šolja.
Studija: „Biorazgradive“ PLA čaše za kafu oslobađaju znatno više nano- i mikroplastike
Photo Credit: iStock
Nova studija sa University of Queensland upozorava da papirne čaše za tople napitke, iako često označene kao „biorazgradive“ ili ekološke, mogu oslobađati velike količine nano- i mikroplastičnih čestica nakon kontakta sa vrućom tečnošću.
Šta su istraživači otkrili?
Tim je u laboratorijskim uslovima testirao papirne čaše sa dve vrste unutrašnjih obloga: polietilen (PE), standardna plastika dobijena iz fosilnih goriva, i polilaktičnu kiselinu (PLA), koja se često reklamira kao biorazgradiva. U oba tipa obloga zabeleženo je ispuštanje sitnih plastičnih čestica pri kontaktu sa toplim napitkom.
Prema saopštenju istraživača, PLA-obložene čaše su oslobodile oko 4,3 miliona nanočestica po mililitru, dok su PE-obložene čaše oslobodile približno 2,7 miliona nanočestica po mililitru. Ukupna masa čestica iz PLA čaša bila je približno 12 puta veća nego iz PE čaša.
„Čaša koja je većinom papirna ne znači da je bez plastike, jer mnoge sadrže tanku plastičnu oblogu koja daje otpornost na vodu i potrebnu čvrstinu,“ rekao je Elvis Okoffo, koautor studije i istraživač na University of Queensland.
Značaj i implikacije
Rezultati dopunjuju rastući broj istraživanja koja pokazuju da plastika može dospeti u hranu i piće ne samo iz plastičnih flaša i posuda, već i iz proizvoda koji se reklamiraju kao papirni, biorazgradivi ili „zeleni“. Takve oznake ne moraju značiti da su materijali koji dodiruju hranu bezbedni ili da ne ispuštaju čestice.
Potencijalni zdravstveni efekti nano- i mikroplastike još se istražuju; ove čestice su već pronađene u prirodi, prehrambenim proizvodima i ljudskim uzorcima. Zato istraživači pozivaju na dodatna ispitivanja i preciznije informacije za potrošače.
Preporuke
Istraživači predlažu nekoliko koraka:
- jasnije označavanje materijala i obloga kod proizvoda za kontakt sa hranom;
- uvođenje testova oslobađanja mikro- i nanočestica kao dela bezbednosne procene materijala za toplu upotrebu;
- podsticanje proizvođača na razvoj obloga koje pri zagrevanju oslobađaju manje čestica;
- korišćenje višekratnih, sigurnih i certificiranih posuda za piće kao praktična mera za smanjenje izloženosti i otpada.
Dok nauka nastavlja da ispituje rizike, potrošačima su korisne jasnije informacije o tome šta zapravo dodiruje njihov napitak — i podsticaj da koriste višekratne šolje kada je to moguće.
Napomena: Studija je rađena u kontrolisanim uslovima; potrebna su dodatna istraživanja kako bi se precizno ocenile stvarne dnevne doze izloženosti i dugoročni zdravstveni efekti.
Pomozite nam da budemo bolji.
