Istraživanje Univerziteta u Parmi i Cranfielda analiziralo je 212 biljnih mesnih alternativa i napitaka sa britanskih rafova i pronašlo bar jedan mykotoksin u svakom uzorku. Beauvericin je bio u svim mesnim alternativama, dok su ovseni i sojini napici pokazali visok procenat pozitivnih uzoraka za HT-2 i ochratoxin A. Svi uzorci su bili ispod EU smernica, ali autori upozoravaju na rizik dugotrajne izloženosti i pozivaju na pojačani nadzor i bolju praksu u industriji.
Istraživanje Otkriva Mykotoksine U Svim 212 Testiranih Biljnih Proizvoda — Šta To Znači Za Potrošače?
Credit: Andrey Rudakov / Bloomberg
Novo istraživanje timova sa Univerziteta u Parmi (Italija) i Cranfield univerziteta (Velika Britanija), objavljeno u maju u časopisu Food Control, otkrilo je prisustvo najmanje jednog mykotoksina u svih 212 testiranih biljnih mesnih alternativa i biljnih napitaka prikupljenih na rafovima britanskih prodavnica.
Ključni nalazi
Istraživači su analizirali 212 uzoraka — među njima burgeri, „pileće“ biljne alternative, veganske kobasice, kao i ovsena, bademova i sojina mleka — za prisustvo 19 različitih mykotoksina. U svim uzorcima detektovan je bar jedan mykotoksin; u nekima je pronađeno više različitih toksina.
Najčešći toksini:
- Beauvericin je detektovan u svim testiranim biljnim mesnim alternativama.
- Oko 95% ovsenih napitaka bilo je pozitivno na HT-2 toksin, povezan sa oštećenjem imunog i gastrointestinalnog sistema.
- Oko 90% sojinih mleka sadržalo je ochratoxin A, koji je klasifikovan kao verovatni kancerogen za ljude.
Bezbednosni kontekst i rizik
Dobitna vest iz studije je da su svi testirani proizvodi bili ispod važećih preporuka Evropske unije za pojedinačne toksine. Ipak, autori upozoravaju da dugotrajna i ponovljena izloženost, posebno kod ljudi čija ishrana u velikoj meri zavisi od biljnih alternativa, može predstavljati zdravstveni rizik (npr. oštećenje jetre ili bubrega i povećan rizik od nekih bolesti).
„Mykotoksini se prirodno javljaju u hrani i ne mogu se potpuno ukloniti. Kao potrošači ne bismo trebali da se uplašimo ili prestanemo da uživamo u raznovrsnim proizvodima,“ ističe Andrea Patriarca, viši predavač za mikologiju na Cranfield univerzitetu.
Patriarca i kolege upozoravaju i na regulatorni prazninu: za mnoge nove biljne proizvode nema specifičnih, jasno utvrđenih pravila praćenja kombinovanih izloženosti mykotoksinima, što zahteva dalje praćenje i poboljšanje praksi u industriji.
Kako mykotoksini dospevaju u proizvode i šta se radi
Mykotoksini nastaju kada plesni rastu na sirovinama (žitarice, mahunarke, semenke, orašasti plodovi) tokom rasta, transporta ili skladištenja. Autori navode da je rešenje u unapređenoj kontroli kvaliteta sirovina, boljim postupcima skladištenja i saradnji industrije sa regulatorima kako bi se smanjila izloženost potrošača.
Praktični saveti za potrošače
Stručnjaci savetuju raznovrsnu ishranu i kupovinu proizvoda iz proverenih izvora. Ne treba paničiti, ali je razumno slediti upute o čuvanju i uzimati u obzir odgovore industrije i regulatora na ove nalaze.
Ograničenja studije: uzorci su prikupljeni na policama u Velikoj Britaniji, pa rezultati ne moraju identično da se primene na tržišta u drugim zemljama; istraživači naglašavaju potrebu za širim monitoringom i procenom ukupne dnevne izloženosti.
Izvor: Food Control (maj), istraživački timovi Univerziteta u Parmi i Cranfield univerziteta. Originalni prikaz rezultata prenet je u medijima kao podstrek za dodatni nadzor i unapređenje praksi u proizvodnji.
Pomozite nam da budemo bolji.
