Rusija je izvela jednu od najvećih vazdušnih ofanziva od početka rata: lansirano je 656 napadačkih dronova i 73 projektila, što je prema izveštajima dovelo do najmanje 11 smrtnih slučajeva. Napadi su pogodili Kijev, Dnjipro i istočne gradove; ukrajinske odbrane oborile su stotine meta. Rusija tvrdi da je cilj bila vojne proizvodne i transportne mete, dok analitičari ukazuju na rastuću upotrebu masovnih dron-napada zbog problema na frontu.
Rusija Izvela Jedan Od Najmasovnijih Napada Dronovima Na Ukrajinu — Najmanje 11 Poginulih
A Ukrainian serviceman kneels in front of a damaged residential building following an air attack in Kyiv on June 2, 2026, amid the Russian invasion of Ukraine. (Photo by Serhii Okunev / AFP via Getty Images)
Rusija je tokom noći izvela jedan od najvećih vazdušnih napada u ratu, lansiravši, prema podacima ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, 656 napadačkih dronova i 73 krstareća, balistička i hipersonična projektila na teritoriju Ukrajine.
Žrtve i razaranja
Najmanje 11 osoba je poginulo u napadima širom zemlje. U Kijevu je, prema gradonačelniku Vitaliju Kličku, poginulo najmanje četvoro ljudi, a 65 je povređeno. U Dnjipru je, kako navode ukrajinski zvaničnici, poginulo najmanje sedam ljudi, dok je 36 povređeno. Broj žrtava i razmere štete i dalje se ažuriraju.
Gradovi pogođeni napadima
Narušeni su delovi Kijeva (posebno Podiljski distrikt), Dnjipro, Poltava, Harkov i Zaporožje. U Podiljskom distriktu se urušila devetospratnica nakon prijavljenog tzv. „double-tap“ udara, što je, prema gradskim službama, verovatno zadržalo osobe pod ruševinama. Video-snimci iz Kijeva pokazuju građane kako traže zaklon u metrou dok traju sirene i bombardovanje.
Odbrana i oborene mete
Ukrajinske vazdušne odbrane, kako je saopšteno, uništile ili suzbile oko 40 projektila i 602 drona. U nekim oblastima postoje izveštaji o velikom broju oborenih meta, dok su objavljene fotografije i snimci oštećenih zgrada i infrastrukture u Dnjipru i drugim gradovima.
A Ukrainian rescuer works to extinguish a fire at the site of an air attack in Dnipro on June 2, 2026.
Ruske tvrdnje i međunarodni kontekst
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su udari ciljali pogone za proizvodnju odbrambene opreme i transportnu infrastrukturu koju koristi ukrajinska vojska, i da su izvedeni dalekometnim, visokopreciznim vazdušnim, kopnenim i pomorskim oružjem — uključujući hipersonične aerobalističke projektile i napadačke dronove. Ministarstvo je takođe opisalo udare kao odgovor „na terorističke akte kijevskog režima“ — referenca na raniji napad u okupiranom Starobilsku koji je po tvrdnjama Moskve odneo 21 život; taj broj nije nezavisno potvrđen, a Kijev tvrdi da je pogodio vojnu metu.
Analitičari: "Ukrajina ima prednost... Rusija će verovatno izgubiti mnogo osoblja i ograničene teritorije tokom leta," rekao je Mark Montgomery iz Foundation for Defense of Democracies za Newsweek.
Trendovi i širi efekti
Napad podvlači sve veće oslanjanje Rusije na masovne napade dronovima tokom 2026. godine, što je omogućeno povećanom domaćom proizvodnjom Shahed-sličnih bespilotnih letelica i veći kapacitetom za istovremena lansiranja. Prethodne ofanzive uključivale su i upotrebu Iskander i Cirkon raketa, što je stručnjaci ocenili kao znak eskalacije u tipu korišćenog oružja.
Prema analizi Instituta za proučavanje rata (ISW), ruske snage su od decembra 2025. izgubile oko 108 kvadratnih milja teritorije, dok su u istom periodu pridobile ili infiltrirale tek oko 15 kvadratnih milja. Washington Post je naveo da eskalacija može biti povezana sa vojnim i ekonomskim poteškoćama Moskve i mogućim pokušajima da se vrate pregovori pod uslovima boljim za Kremlj.
Napomena o izvorima
Podaci o broju lansiranih sistema i stradalima potiču iz izjava ukrajinskih zvaničnika i ruskog ministarstva odbrane; pojedine ruske tvrdnje o broju žrtava u Starobilsku nisu nezavisno potvrđene. Informacije i dalje pristižu i mogu biti ažurirane.
Pomozite nam da budemo bolji.
