Aleksandar Vranješ smatra da iznenadna ostavka Christiana Schmidta i odluka Narodne skupštine RS o zatvaranju OHR‑a potvrđuju spornu legalnost Schmidtovog mandata, pošto navodno nije verifikovan pred Savetom bezbednosti. Vranješ povezuje odluku sa pritiscima nove američke administracije i geopolitičkim interesima oko gasovoda "Južna interkonekcija". Predlaže referendum u Republici Srpskoj kao mehanizam za donošenje jasne političke odluke i upozorava na rizik daljeg narušavanja unutrašnjeg konsenzusa u BiH.
Vranješ: Ostavka Schmidta Potvrđuje Spornu Legalnost Mandata — RS Traži Gašenje OHR‑a
© Milos Tesic/ATAImages
Dešavanja u Bosni i Hercegovini dobila su novu dimenziju nakon što je Narodna skupština Republike Srpske dvotrećinskom većinom (57 od 60 glasova) usvojila Deklaraciju o zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika (OHR) i zahtevu za potpuno gašenje te funkcije. Istovremeno, iznenadna ostavka visokog predstavnika Christiana Schmidta dodatno je zaoštrila politički dijalog.
Glavne tvrdnje ambasadora Aleksandra Vranješa
Aleksandar Vranješ, ambasador BiH u Srbiji, za Prvi program Radio Beograda ocenio je da način na koji je Schmidt podneo ostavku predstavlja „krunski dokaz" da njegov mandat nije bio legalno verifikovan. Prema Vranješu, Schmidt je ostavku uputio Savetu za implementaciju mira (PIC), a ne Savetu bezbednosti UN, koji je prema Dejtonskom sporazumu jedino nadležno telo za verifikaciju i imenovanje visokih predstavnika.
«Činjenica da ostavku nije podneo Savetu bezbednosti, već jednom nedejtonskom telu, potvrđuje da je rukovodstvo Republike Srpske godinama bilo u pravu», izjavio je Vranješ.
Pritisci, geopolitički interesi i pozadina
Vranješ navodi da u diplomatskim krugovima kruže spekulacije o pritiscima nove američke administracije i pretnjama sankcijama koje su, kako tvrdi, navodno naterale Schmidta da brzo napusti funkciju. Kao drugi faktor navode se planirane američke investicije u gasovod "Južna interkonekcija" (LNG sa Krka), koje bi imale konkurentski učinak u odnosu na ruski gas.
Vranješ takođe pominje predlog da Vašington pri PIC‑u podrži Antonija Zanardija Landija za ograničen mandat bez tzv. bonskih ovlašćenja, model koji, prema njemu, Evropska unija osporava i za koji se spekuliše da bi neki evropski zvaničnici pokušali da ga onemoguće.
Pravni aspekti: Aneks 10 i bonska ovlašćenja
Ambasador podseća da Aneks 10 Dejtonskog sporazuma reguliše isključivo civilnu implementaciju i tvrdi da su bonska ovlašćenja nastala mimo međunarodnog prava. Pozvao se na ranije izjave Polin Nevil Džonsi i Carlosa Westendorpa, koje tumači kao priznanje da su određeni postupci služili zaobilaženju pravnih ograničenja. Kao ilustraciju navodi nametanje izmena Krivičnog zakona BiH tokom Schmidta, po kojima se sada vodi postupak protiv Milorada Dodika.
Politika, referendumi i budući koraci
Vranješ ocenjuje da je nemogućnost postizanja unutrašnjeg konsenzusa ključna zaostavština Christiana Schmidta i predlaže da Republika Srpska raspisivanjem referenduma proveri volju građana o nastavku procesa evrointegracija i eventualnom prenosu nadležnosti na Brisel. Takođe naglašava rast razumevanja sa Vašingtonom i direktniju diplomatsku komunikaciju na višem nivou u odnosu na raniji period.
Izbori i politička perspektiva
Govoreći o predstojećim izborima, Vranješ očekuje kontinuitet vlasti u Republici Srpskoj zbog razjedinjenosti opozicije i homogenosti koalicije oko SNSD. Za Federaciju BiH predviđa stabilnost HDZ‑a i povratak SDA pod vođstvom Bakira Izetbegovića, što, kako smatra, može pojačati tenzije u odnosima konstitutivnih naroda i obnoviti zahteve za treći entitet.
Vranješ zaključuje da je dejtonska konstrukcija sistema danas oslabila i da postoji stvaran rizik od postupnog, po njegovim rečima mirnog, raspada Bosne i Hercegovine, ali se nada da će se to izbeći.
Napomena
Tekst sadrži izjave zvaničnika i njihove ocene političkih motiva. Navedeni podaci predstavljaju interpretaciju i tvrdnje ambasadora Aleksandra Vranješa i ne podrazumevaju potvrdu drugih relevantnih međunarodnih tela.
Pomozite nam da budemo bolji.
