Vodič u rezervatu Mashpi-Tayra u Ekvadoru zabeležio je opiliona koji jede žabu slične veličine tokom noćne šetnje u februaru 2020. Biolog Esteban Calvache i saradnici u radu objavljenom u Ecology and Evolution navode da postoji samo 10 dokumentovanih slučajeva opiliona koji napadaju odrasle žabe, svi u Južnoj Americi. U nekim slučajevima žabe su bile žive, što sugeriše da opilioni mogu biti aktivni predatori, a ne samo razlagači. Istraživači pozivaju na više noćnih posmatranja i korišćenje građanske nauke za praćenje retkih ponašanja.
Vodič U Ekvadoru Zatekao Opiliona Kako Jede Žabu — Mogu Li Opilioni Loviti Odrasle Žabe?
Photo Credit: iStock
Noćna tura kroz oblačnu šumu Mashpi-Tayra u Ekvadoru donela je prizor koji menja način na koji naučnici gledaju na uloge nekih članova paučnjačkog sveta: vodič Lizardo Proaño primetio je opiliona (često zvanog "daddy longlegs") kako jede žabu otprilike svoje veličine.
Do zapažanja je došlo u februaru 2020. godine u rezervatu od 7.900 akri, dok je Proaño vodio posetioce kroz stazu. Njegov kolega Juan Carlos Narváez snimio je fotografije događaja, koje je kasnije pregledao biolog Esteban Calvache. Kada je slučaj detaljnije analiziran, pokazao se kao veoma značajan — u nedavno objavljenoj studiji u časopisu Ecology and Evolution autori navode da postoji samo deset dobro dokumentovanih slučajeva u divljini u kojima su opilioni napali odrasle žabe, i svi su zabeleženi u Južnoj Americi.
Šta čini ovo važnim?
U nekoliko opisanih slučajeva žabe su još bile žive dok su opilioni intervenisali, što ukazuje da ovi dugonogi člankonošci možda nisu isključivo leševižderi već i aktivni predatori. To narušava uobičajenu pretpostavku da su artropodi uglavnom plen kičmenjaka u tropskim mrežama ishrane — u nekim oblastima tropskih šuma opilioni mogu biti veći i snažniji nego što se očekuje.
"Nisam znao da je to nešto posebno," rekao je Proaño za Smithsonian Magazine. "Mislio sam da je normalno, jer su žabe dobar plen za mnoge."
Opilioni su posebna grupa unutar razreda arahnida i često se mešaju sa paukovima, ali se razlikuju anatomijom i biološkim navikama. Do sada je opisano oko 6.660 vrsta, a često se hrane raznovrsnim plenom — ukoliko su aktivni lovci i na odrasle žabe, to može imati implikacije za razumevanje toka energije i dinamike populacija u tropskim ekosistemima.
Uloga građanske nauke i zaštićenih područja
Jedan od slučajeva uključenih u studiju poticao je iz platforme iNaturalist, pokazujući koliko dragocene fotografije posetilaca i vodiča mogu biti za nauku. Događaji zabeleženi uz turističke staze i u zaštićenim rezervatima često otkrivaju ponašanja koja bi bez stalnog prisustva ljudi ostala neprimećena.
Istraživači pozivaju na češća noćna posmatranja opiliona, posebno u tropskim šumama gde su najaktivniji oko ponoći i u ranim jutarnjim satima. Buduća istraživanja treba da ispitaju kako opilioni hvataju i obuzdavaju klizave odrasle žabe, kao i potencijalne razlike u lovu između mužjaka i ženki.
"U magli ima mnogo skrivenih misterija," zaključio je Esteban Calvache za Smithsonian Magazine.
Za čitaoce: Ovaj slučaj je dobar primer kako kombinacija posmatranja u terenu, fotografija građanske nauke i rada u zaštićenim područjima može dovesti do nepričakivanih naučnih saznanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
