Studija objavljena u Royal Society Open Science pokazuje da su krokodili koji su nekada živeli na Sejšelima pripadali vrsti Crocodylus porosus, a ne jedinstvenoj endemskoj vrsti. Genetsko poređenje istorijskih muzejski očuvanih uzoraka i DNK živih jedinki ukazuje da su osnivači populacije mogli preći najmanje 3.000 km preko Indijskog okeana. Populacija je izumrla pre oko 200 godina nakon trajnog naseljavanja 1770. godine, a nalaz podvlači važnost muzejske građe za razumevanje dispersije i očuvanja vrsta.
Genetsko otkriće rešava misteriju: krokodili sa Sejšela su morski krokodili
Photo Credit: iStock
Generacijama su krokodili koji su nekada živeli na udaljenom arhipelagu Sejšela predstavljali zagonetku za naučnike. Nova genetska studija konačno razjašnjava njihovo poreklo i otkriva zapanjujuću priču o dugom putu preko okeana.
Šta su istraživači otkrili
Istraživanje objavljeno u časopisu Royal Society Open Science pokazuje da krokodili koji su nestali sa Sejšela nisu bila jedinstvena endemska vrsta, već su pripadali vrsti Crocodylus porosus — morskom krokodilu, najvećem živom gmizavcu na Zemlji.
Kako su došli na Sejšele
Tim nemačkih i seychelskih istraživača uporedio je DNK živih jedinki sa genetskim materijalom iz istorijskih, muzejski očuvanih uzoraka. Analize su pokazale da su osnivači populacije verovatno prešli najmanje 3.000 kilometara preko Indijskog okeana da bi stigli do arhipelaga, a putovanje im je moglo biti i znatno duže.
„Osnivači populacije na Sejšelima morali su da pređu najmanje 3.000 kilometara preko Indijskog okeana da bi stigli do udaljenog arhipelaga, možda i znatno dalje“, rekao je Frank Glaw, stručnjak za gmizavce i glavni autor studije.
Nestanak i značaj nalaza
Istorijski zapisi iz poslednjih 250 godina beleže prisustvo krokodila na Sejšelima, ali nakon trajnog naseljavanja ljudi oko 1770. godine njihova brojnost je brzo opala — populacija je izumrla u roku od oko 50 godina, pre otprilike 200 godina.
Genetski podaci potvrđuju ranije zaključke zasnovane na morfologiji i pokazuju da su ove životinje bile blisko povezane sa dalekim populacijama morskog krokodila. Pre nestanka populacije na Sejšelima, vrsta je imala raspon od više od 12.000 kilometara — od Vanuatua u Pacifiku do Sejšela u Indijskom okeanu.
Zašto su morske migracije moguće
Morski krokodili su posebno prilagođeni dugim putovanjima morem zahvaljujući specijalizovanim žlezdama za izlučivanje soli koje im omogućavaju toleranciju na duže periode u slanoj vodi. Genetski obrasci ukazuju na to da su populacije ostajale povezane tokom dugih vremenskih perioda i na velikim udaljenostima.
Šira poruka za očuvanje
Ova studija naglašava vrednost muzejske građe i istorijskih uzoraka: bez njih ne bi bilo moguće otkriti izgubljene veze među populacijama. Nalazi takođe podsećaju koliko brzo ljudske aktivnosti mogu izbrisati populacije koje su se formirale generacijama i prešle velike razdaljine.
Bolje razumevanje disperzije i genetskih veza pomaže u planiranju zaštite današnjih populacija krokodila i drugih ostrvskih vrsta, naročito u uslovima gubitka staništa i klimatskih promena.
„Genetski obrasci sugerišu da su populacije morskih krokodila ostajale povezane tokom dugih perioda i na velikim razdaljinama, što ukazuje na visoku mobilnost ove vrste“, rekla je prva autorka Stephanie Agne.
Institucije i izvori: istraživanje objavljeno u Royal Society Open Science, saopštenja Bavarske državne zbirke zoologije i Staatliche Naturwissenschaftliche Sammlungen Bayerns, izveštaj ScienceDaily.
Pomozite nam da budemo bolji.
