Studija objavljena u Nature Water povezuje nestanak močvara u SAD (1985–2023) sa oko 10,1 milijarde dolara dodatnih isplata iz osiguranja od poplava, što je otprilike 9% više. Najugroženija područja su Hjuston, jugoistočna Luizijana i obala Floride; raniji gubici posebno su pogodili siromašnije i rasno raznovrsne zajednice. Autori upozoravaju da bi promene u definiciji WOTUS mogle smanjiti federalnu zaštitu velikog dela netidalnih močvara, dok lokalna zaštita i obnova mogu znatno ublažiti rizik od poplava.
Nestanak močvara u SAD doveo do dodatnih ~10,1 milijarde USD isplata osiguranja od poplava, pokazuje studija
Photo Credit: iStock
Gubitak močvara u Sjedinjenim Državama od 1985. do 2023. doveo je do značajnog porasta šteta od poplava i povećanja isplata po osiguranju za stambene objekte, navodi nova studija objavljena u časopisu Nature Water.
Ključni nalazi
Istraživanje, koje su sproveli naučnici iz Environmental Defense Fund (EDF) i Univerziteta Severna Karolina u Chapel Hillu, uporedilo je promene u površini močvara (1985–2023) sa isplatama po programu National Flood Insurance Program (NFIP) na nivou potpodručja slivova (sub-watersheds).
Autori procenjuju da su isplate za stambene zahteve porasle za 0,01–0,03% za svaki izgubljeni hektar močvara uzvodno. Ukupno, nestanak močvara povezan je sa dodatnim isplatama od oko 10,1 milijarde dolara — što je približno 9% više nego što bi NFIP isplatio da nije bilo tog gubitka.
Gde je šteta najveća
Najveći rast troškova zabeležen je u rejonima oko Hjustona, u jugoistočnoj Luizijani i duž obale Floride. Istraživanje takođe ukazuje na visoku vrednost očuvanja močvara u delovima Kentakija, Zapadne Virdžinije i Pensilvanije.
"Kako poplave postaju učestalije i ozbiljnije, zajednicama treba pouzdana informacija o tome šta smanjuje rizik od poplava, a šta ga pojačava," rekao je vodeći autor Jesse Gourevitch.
Širi uticaji i neosigurani troškovi
Pošto NFIP pokriva samo oko 30% prosečnih godišnjih gubitaka od poplava, realni iznos ekonomske štete od istorijskog gubitka močvara mogao bi premašiti 33 milijarde dolara kada se uračunaju nenaplaćene i privatno osigurane štete. Autori su takođe utvrdili da su raniji gubici močvara nesrazmerno pogodili zajednice sa nižim prihodima i one sa većim udelom nebelog stanovništva.
Dodata vrednost močvara
Osim ublažavanja poplava, močvare doprinose čišćoj vodi, staništima biodiverziteta, skladištenju ugljenika i rekreaciji — pa njihov nestanak umanjuje višestruke društvene i ekonomske koristi.
Implikacije za politiku
Studija može pomoći državnim i saveznih donositeljima odluka da bolje vrednuju močvare u planiranju korišćenja zemljišta, određivanju cena osiguranja, finansiranju infrastrukture i pri odlučivanju o ulaganjima u očuvanje (servituti, otkupi zemljišta i sl.). EDF navodi da je zaštita močvara donosila neto korist veću od troškova očuvanja u 16% ispitivanih potpodručja slivova.
U 10% najboljih potpodručja, svaki hektar močvara pružao je najmanje 24.783 USD vrednosti u smanjenju rizika za stambene objekte, dok je u top 1% ta vrednost bila veća od 301.268 USD po hektaru.
Politički kontekst: WOTUS
Predložene promene u definiciji "Waters of the United States" (WOTUS) mogle bi ostaviti do 91% netidalnih močvara bez savezne zaštite. Autorima studije je važno napomenuti da netidalne močvare koje ne podležu WOTUS definiciji, a nemaju druge mere zaštite, trenutno pružaju oko 177 milijardi dolara koristi u ublažavanju poplava samo za stambene nekretnine.
Šta se može učiniti
Lokalne mere zaštite, projekti obnove močvara i pametnije upravljanje razvojem uzvodnih područja mogu značajno smanjiti rizik od skupih poplava tokom vremena. Investicije u očuvanje i obnovu močvara često se isplate kroz smanjenje šteta i dugoročne benefite za zajednice.
Zaključak: Studija jasno povezuje gubitak močvara sa većim ekonomskim i društvenim posledicama usled poplava, i ističe važnost uključivanja vrednosti ovih ekosistema u javne politike i planiranje rizika.
Pomozite nam da budemo bolji.
