Ukrajina je pojačala napade dronovima na ciljeve u Rusiji, uključujući Moskvu, dok ruske vlasti tvrde da su u maju oborile rekordnih 9.418 bespilotnih letelica. Moskva i Kijev iznose kontradiktorne podatke o presretanjima i šteti; nezavisna verifikacija nije dostupna.
Ukrajinski udari posebno ciljaju energetske objekte i sisteme protivvazdušne odbrane, što može imati strateške i simboličke posledice i na vojni i na ekonomski kapacitet Rusije.
Ukrajina znatno pojačava napade bespilotnim letelicama na ciljeve unutar Rusije — uključujući i Moskvu — pokazuju javno dostupni podaci i izjave ruskih vlasti. Moskva tvrdi da je u maju oborila rekordnih 9.418 ukrajinskih dronova, dok gradonačelnik glavnog grada iznosi podatke o stotinama presretanja.
Prema saopštenjima ruskog Ministarstva odbrane, u maju je oboren 9.418 projekata koje je Moskva pripisala ukrajinskim napadima — najviši mesečni broj koji je ministarstvo javno objavilo. Gradonačelnik Moskve, Sergej Sobjanin, prijavio je najmanje 329 presretanja dronova koji su se kretali ka prestonici, dok je u martu zabeležen rekord od 398 presretanja.
S druge strane, Ukrajina izveštava o svojim udarima po ciljevima u Rusiji i o kampanji usmerenoj na energetske objekte koje Kijev opisuje kao pokušaj da oslabi finansijski kapacitet Kremlja za vođenje rata. Predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da su ukrajinski napadi pogodili najmanje 15 rafinerija i da je gotovo 40% primarnog kapaciteta prerade nafte u Rusiji privremeno van mreže.
Ukrajinsko vazduhoplovstvo je objavilo da je u maju zabeležilo oko 8.361 ruskih projektila (8.150 dronova i 211 raketa), od kojih je — prema ukrajinskim podacima — oko 90% dronova i 55% raketa presretnuto ili nije stiglo do ciljeva.
ABC News i drugi mediji upozoravaju da nijedna strana ne može nezavisno potvrditi sve objavljene brojke. Analitičari ističu da su objave lako predmet propagande: vlade i vojne službe mogu imati motiv da preuveličaju uspeh svojih sistema PVO ili obim neprijateljskih napada.
Ukrajinske snage za bespilotne sisteme tvrde da su od početka 2026. do kraja maja uništile najmanje 23 ruska sistema protivvazdušne odbrane i oštetile još 109. Ihor Fedirko, direktor Ukrajinskog saveta za odbrambenu industriju, izjavio je u aprilu da su uništena približno 48% svih ruskih Pantsir sistema i oko 25% S-300/S-400 sistema — tvrdnje koje je teško nezavisno verifikovati.
Stručnjaci upozoravaju da, iako takav pritisak na PVO i energetske objekte može da slabi rusku sposobnost i polako menja strateški kontekst, to nema trenutni i odlučan uticaj na kopneni rtok sukoba. Ipak, povećanje udara unutar ruskih granica ima političku i simboličku težinu.
Napadi su izazvali pojačane mere odbrane u Rusiji: Moskvu je, kako se izveštava, okružilo stotine sistema PVO, a dodatne jedinice su raspoređivane uoči velikih državnih manifestacija. Istovremeno, neki ruski analitičari i blogeri tumače porast unutrašnjih napada i ekonomski pritisak kao znak da podrška i efektivna kontrola vlasti mogu biti ugroženi.
Napomena: Svi navedeni brojevi potiču iz izjava ruskih ili ukrajinskih zvaničnika i medijskih izveštaja; nezavisna potvrda nije dostupna. Čitaoci treba da imaju u vidu mogućnost preuveličavanja ili grešaka u prijavama tokom konflikta.
Situacija ostaje dinamična. Dalji razvoj napada dronovima i protivvazdušnih odbrana, kao i uticaj na snabdevanje energijom, prate se s velikim interesovanjem jer mogu oblikovati i političke i vojne tokove sukoba.
Pomozite nam da budemo bolji.
