Na 34. godišnjicu tragedije u Žepi, Milorad Dodik je 4. jun 1992. nazvao „crnim datumom“ za Pale i Romaniju, kada je u zasedi ubijeno 45 srpskih boraca. Četiri dana kasnije, na dan sahrane, u borbama na Trebeviću poginulo je još 14 boraca, što čini ukupno 59 žrtava u četiri dana. Dodik je istakao da je njihova žrtva ugrađena u temelje Republike Srpske i pozvao na očuvanje sećanja, institucija i jedinstva.
Dodik: 4. jun 1992. — crni datum za Pale i Romaniju, žrtva 59 boraca ne sme se zaboraviti
© TANJUG/ FOTO SRNA/ Borislav Zdrinja/
Povodom 34. godišnjice tragedije u Žepi, lider SNSD-a Milorad Dodik ocenio je da je 4. jun 1992. godine „crni datum“ za Pale i sarajevsko-romanijsku regiju. Tog dana, uprkos prethodnom dogovoru o mirnom prolazu, u zasedi u klancu je ubijeno 45 srpskih boraca koji su išli da snabdeju svoje saborce.
Dodik je podsetio da su ti hrabri borci krenuli u plemenitu i humanitarnu misiju — da dostave hranu, vodu i sanitetski materijal 13 saboraca koji su čuvali radio-relejni objekat na Zlovrhu. Prema njegovim rečima, napad iz zasede pokazao je суровost нападача и непоштовање обећања и људских живота.
Sećanje i posledice
On je naglasio da su Pale tog dana bile zavijene u crno: скоро ниједна породица није остала поšteђена. Svako од 45 imena, како је rekao, представља изгубљену младост и породицу која је остала без сина, оца, брата или супруга, и та жртва не сме бити сведена на број нити препуштена забораву.
Четири дана касније, 8. јуна 1992. године, на дан сахране погinулih у Жепи, уследио је нови напад на положаје на Trebeviću. Искористивши привремену рањивост српских снага и мањак људи на линијама, нападачи су покушали пробој ка Палама. У том сукобу погинуло је додатних 14 бораца, па је за само четири дана у тој области страдало 59 српских бораца.
"Да није било брзе и правовремене реакције наших бораца, питање је шта би било са целим подручјем Треевића, Пала и даље ка Романији", рекао је Додик и истакао да је њихова жртва уграђена у темеље Републике Српске.
Dodik je оценио да је тај период био један од најтежих и најкрвавijih у раним месецима рата и позвао на неговање културе сећања као обавезе према жртвама и будућим генерацијама. Порука је да се институције и јединство Републике Српске морају чувати као спомен на њихову жртву.
Zaključak
Данас, 34 године касније, представници локалних власти и породице страдалих одају помен и подсећају на цену коју су платили људи и заједнице у тим теšким временima. Sećanje на страдале представља и политičку i moralnu poruku о значају истине, памћења и заједništва.
Pomozite nam da budemo bolji.
