Evropska unija priprema paket za strožu kontrolu migracija i ubrzane deportacije, uz mogućnost formiranja centara za povratak u trećim zemljama. Stručnjaci upozoravaju da su dosadašnje readmisije bile neuspešne (samo 20% vraćanja) i da bi eksternalizacija mogla opteretiti tranzitne države. Na Balkanu se pominju Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Kosovo, a primena novih mera od sredine juna mogla bi dovesti do dužeg zadržavanja migranata i dodatnih regionalnih izazova.
EU Menja Migracionu Politiku: Da Li Će Na Balkanu Niknuti "Centri Za Povratak"?
© M./ATAImages
Evropska unija priprema paket novih mera za strožu kontrolu migracija, ubrzane deportacije odbijenih tražilaca azila i mogućnost formiranja tzv. centara za povratak u trećim zemljama. Dok Evropska komisija naglašava cilj veće kontrole i efikasnije povratne politike, kritičari upozoravaju na rizik eksternalizacije i izmeštanja odgovornosti van granica Unije.
Šta predlaže novi paket?
Paket predviđa brže procedure readmisije i oštriju selekciju — fokus je na osobama koje su počinile krivična dela ili se smatraju pretnjom po bezbednost. Međutim, mere mogu obuhvatiti i članove porodica i decu, što otvara pitanja o pravu na porodični život, zabrani torture i zabrani kolektivnog proterivanja.
„Do sada readmisija, odnosno udaljavanje ili deportacija ljudi iz Evropske unije, nije davala značajne rezultate. Svega 20% onih koji su bili predviđeni da budu vraćeni u zemlje odakle su došli je vraćeno,“ navodi Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Moguća lokacija centara i uticaj na Balkan
Glavni plan EU odnosi se na obale Sredozemlja — lokacije u Africi i Aziji — ali praksa pokazuje da takvi aranžmani mogu biti i u regionu. Đurović navodi sporazume koji su već sklopljeni (Italija–Albanija, određeni aranžmani na Kosovu i Severnoj Makedoniji) i upozorava da su Crna Gora, Srbija i Bosna i Hercegovina potencijalno razmatrane lokacije.
Srbija se nalazi u osetljivom položaju kao “poslednja stanica” pre šengenskog prostora: oštrije granicne procedure EU mogle bi dovesti do povrataka i dužeg zadržavanja migranata na teritoriji Srbije. Dosadašnja praksa pokazuje da migranti u Srbiji obično borave kratko (1–2 dana), ali primena novih mera od sredine juna može promeniti tu dinamiku i dovesti do nagomilavanja ljudi i novih logističkih i humanitarnih izazova.
Pravni i politički izazovi
Stručnjaci upozoravaju da tretiranje migracije isključivo kroz prizmu bezbednosti može dovesti u pitanje obavezujuće međunarodne norme, uključujući Ženevsku konvenciju, Povelju EU o ljudskim pravima i konvencije Saveta Evrope. Eksternalizacija povrataka na države tranzita nosi i političke, ali i praktične rizike — od pritiska na lokalne kapacitete do pogoršanja ljudskih prava i međunarodnog ugleda.
„Mnoge zemlje trenutno procenjuju šta time dobijaju, a šta gube,“ napominje Đurović, ukazujući i na problem regionalne koordinacije: tenzije i nedostatak političke volje otežavaju jedinstven pristup upravljanju migracijama.
Iz Brisela stižu uveravanja da Srbija neće ostati sama i da će biti ponuđena pomoć, ali stvarni efekti novih mera postaće jasni tek po njihovoj primeni. Do tada, pitanje organizacije centara, zaštite prava i razmeštaja odgovornosti ostaje u centru debata.
Napomena: Podaci i procene zasnovani su na izjavama stručnjaka i dosadašnjim sporazumima; situacija se može menjati tokom finalizacije i primene paketa mera.
Pomozite nam da budemo bolji.
