Novo genetsko istraživanje objavljeno u Nature pomera početak bliskog odnosa ljudi i pasa za približno 5.000 godina. Analize drevne DNK sa pet nalazišta od Britanije do Turske pokazuju da su praistorijski psi bili genetski vrlo slični, uprkos razlikama među ljudskim grupama. Dokazi o deljenju hrane i sahranjivanju pasa ukazuju na blisku, društvenu vezu, a tragovi takvog nasledstva i danas postoje među savremenim evropskim psima.
Otkriveno: Prijateljstvo Ljudi i Pasa Starо 15.800 Godina — Već Pre Poljoprivrede
Photo Credit: IS BalOch / 500px via Getty Images
Život sa krznenim saputnikom pokazuje se kao tradicija mnogo starija nego što se ranije mislilo. Novo genetsko istraživanje objavljeno u Nature, a predstavljeno i u The New York Times, pomera početak bliskog odnosa ljudi i pasa za oko 5.000 godina unazad.
Šta su otkrili naučnici?
Međunarodni timovi paleogenetičara analizirali su drevnu DNK sa kostiju pasa pronađenih na pet arheoloških lokaliteta koji se protežu od današnje Britanije do Turske. Najstariji primerak datiran je na oko 15.800 godina (Turska), dok je jedan od važnih uzoraka iz pećine u Britaniji star oko 14.300 godina. Iako su ostaci poticali iz različitih lovačko-sakupljačkih zajednica, psi su bili genetski izuzetno slični jedni drugima.
„Ljudi su toliko različiti, ali psi su veoma slični,“
rekao je Greger Larson (Univerzitet Oksford), sumirajući neočekivanu homogenost u psećim genomima uprkos kulturnoj raznolikosti ljudskih grupa.
Kako su interpretirani nalazi?
Kompletni genomi iz nekih lokacija poslužili su naučnicima da bolje protumače nepotpune genetske podatke s drugih nalazišta. Prema paleogenetičaru Lachieju Scarsbrooku (Univerzitet Oksford), nova genetska informacija "otključala" je ranije nerazjašnjene uzorke iz Nemačke, Italije i Švajcarske, pa sada postoji koherentnija slika o kretanju i mešanju ranih pasa.
Šta to znači za odnos ljudi i pasa?
Doktačna uloga pasa u paleolitu i dalje nije u potpunosti razjašnjena — da li su služili za lov, čuvanje ili društvenu podršku — ali arheološki dokazi ukazuju da su ih ljudi doživljavali kao saputnike. Na nekim nalazištima pronađeni su dokazi deljenja hrane sa psima, a na drugim i sahranjivanja pasa na način sličan ljudskim sahranama, što implicira snažnu emocionalnu vezu.
William Marsh iz Natural History Museum-a izjavio je za NYT da ovakvi nalazi ukazuju na "veoma blisku interakciju" između ljudi i pasa u preistoriji. Kasnije, dolaskom ranih poljoprivrednih zajednica u Evropu pre oko 9.000 godina, različite populacije pasa su se pomešale, ostavljajući genetski trag koji se deli i među savremenim evropskim psima.
Za kraj
Ovo istraživanje pomera granice našeg razumevanja kada i kako je nastalo prijateljstvo između ljudi i pasa — pokazuje da je to mnogo starija, složenija i međuregionalna priča nego što se pre smatralo. Naučnici i dalje tragaju za mestom i okolnostima prvog uspostavljanja ove veze, ali jasno je da su praistorijski ljudi poznavali i vrednovali verne saputnike.
Pomozite nam da budemo bolji.
