PIK nije postigao konsenzus o nasledniku Kristijana Šmita. Kandidati su Antonio Zanardi Landi (SAD/Italija) i Rene Trokaz (Francuska/Nemačka/UK), a imenovanje je odloženo do daljeg. Neslaganja se tumače kao produbljivanje raskola između SAD i EU i dovode u pitanje ulogu OHR‑a u BiH. Analitičari smatraju da SAD sve više zagovaraju tranziciju i moguć kraj funkcije visokog predstavnika.
PIK Bez Dogovora: Naslednik Kristijana Šmita Odložen, Raskol SAD–EU Se Produbljuje
Getty © Dursun Aydemir/Anadolu Agency via Getty Images
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija nisu postigle zajednički stav na poslednjoj sednici Saveta za implementaciju mira (PIK), pa će izbor naslednika Kristijana Šmita biti odložen do novog termina, najavljeno je da bi to moglo biti do kraja meseca. Neslaganja oko imena kandidata tumače se i kao izraz dubljeg razmimoilaženja Vašingtona i Brisela u politici prema Bosni i Hercegovini.
Pozadina i kandidati
Glavne opcije za novog visokog predstavnika bile su Antonio Zanardi Landi, koga su podržavali SAD i Italija, i Rene Trokaz, koga su podržale Francuska, Nemačka i Velika Britanija. Zanardi Landi je, prema izveštajima, doputovao u Sarajevo pred sednicu PIK-a, što je podiglo očekivanja da bi mogao biti izabran, ali konsenzus nije postignut.
Američka ambasada u Sarajevu objavila je da je delegacija SAD nastojala da postigne konsenzus oko "visoko kvalifikovanog italijanskog kandidata" i navela da su američki zvaničnici istakli kako veruju da bi on doprineo stabilizaciji te funkcije.
Reakcije i implikacije
Nakon neuspeha sednice, SAD su izrazile razočaranje i najavile da će zbog evropske neodlučnosti preispitati svoju ulogu u BiH. Analitičari i političari iz regiona ocenjuju da je nemogućnost dogovora znak produbljivanja raskola između Vašingtona i Brisela kada je reč o strategiji prema Bosni i Hercegovini.
Zvaničnici Republike Srpske, među kojima je i generalni sekretar predsednika Marko Romić, istakli su da SAD sve više prepoznaju stavove Srpske, ocenjujući da Kancelarija visokog predstavnika (OHR) „odavno nije opravdala svrhu“. Kritičari ukazuju da bonska ovlašćenja nisu deo Dejtonskog sporazuma i da se kroz njih vodila praksa daleko od političkog konsenzusa u samoj BiH.
Stavovi stručnjaka
Profesorica Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu smatra da će SAD u budućnosti delovati direktnije i samostalnije, bez striktne koordinacije sa EU, i ocenjuje da je jedan od ishoda sednice put ka ukidanju funkcije visokog predstavnika kroz dijalog tri konstitutivna naroda i dva entiteta.
Politikolog Aleksandar Pavić ocenjuje da su SAD nameravale da naredni visoki predstavnik bude poslednji i da mu zadatak bude organizovanje mirne tranzicije i zatvaranje OHR-a, dok će evropske sile pokušavati da sačuvaju kancelariju kao instrument uticaja. On je ukazao i na očekivanu ulogu Rusije i Kine — koje bi mogle insistirati na uključivanju Saveta bezbednosti UN, što dodatno komplikuje brzi imenovni proces.
Živadin Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova SFRJ, ocenio je da je Nemačka previše oslonjena na dosadašnju ulogu koju je preko Kristijana Šmita ostvarivala u BiH, što je, kako je rekao, iritiralo i Vašington i dovelo do gubitka kredibiliteta OHR-a kao instrumenta normalizacije.
Šta sledi?
U kratkom roku očekuje se nastavak konsultacija unutar EU i između EU i SAD, ali i aktivnije uključivanje drugih relevantnih aktera (SAD, Rusija, Kina, Savet bezbednosti UN). Moguć je produženi period privremenih rešenja ili imenovanje uz veće uslove i ograničenja za budućeg visokog predstavnika, ukoliko do imenovanja uopšte dođe u skorije vreme.
Zaključak: Neuspeh sednice PIK-a signalizira ozbiljna strateška neslaganja o budućnosti međunarodne uloge u BiH, ali i otvara put za potencijalnu tranziciju ka smanjenju ili ukidanju mandata OHR-a — proces koji bi zahtevao širi međunarodni i unutrašnji konsenzus.
Pomozite nam da budemo bolji.
