U Šatorskim Gradovima Gaze Nema Pristojnih Toaleta — Higijena I Dostojanstvo Su Na Udaru

U svom skromnom šatoru na jugu Gaze, Mostafa Shaaban je iza zavese u uglu napravio improvizovani porodični toalet: iskopaо je plitku jamu u peskovitom tlu, izlаo betonski prsten oko nje, postavio kantu bez dna preko otvora i na to namontirao izgrebenu plastičnu toalet-šolju.

Toalet se širi neprijatan smrad, privlači muve i komarce, a nalazi se samo nekoliko metara od mesta gde porodica spava i sprema hranu. Svake nedelje Shaaban mora da kopa i izbacuje talog iz jame. Iako je situacija za njega "odvratna", kaže da je sopstveni toalet ipak manje ponižavajući od javnih latrina u kampu.

Iman Mansour bathes her son, Mohamed Shaban, in a makeshift bathroom beside her family's tent in Khan Younis, southern Gaza Strip, Wednesday, June 3, 2026. (AP Photo/Abdel Kareem Hana)(AP Photo/Abdel Kareem Hana)

Masovan problem bez uređenih rešenja

U prostranim šatorskim gradovima, gde žive mnogi od oko 1,7 miliona interno raseljenih Palestinaca, gotovo da ne postoji nijedan uredan, funkcionalan toalet. Porodice često same kopaju latrine u pesku koje dele sa članovima šire porodice ili komšijama.

Na zajedničkim toaletima ljudi stoje u dugim redovima i obavljaju nuždu iza tanke krpe ili metalnog lima, dok žene često izbegavaju da noću idu do tih objekata zbog straha za bezbednost i privatnost.

Wateen Darwish walks past her family's makeshift toilet at a camp for displaced Palestinians in Khan Younis, southern Gaza Strip, Wednesday, June 3, 2026. (AP Photo/Abdel Kareem Hana)(AP Photo/Abdel Kareem Hana)

Zdravstveni i higijenski rizici

Posledica su strašni higijenski uslovi: smrad se širi među tesno raspoređenim šatorima, formiraju se lokve fekalne vode zbog curenja iz improvizovanih jama ili zato što ljudi izbacuju sadržaj svojih latrina. Više od 80% pumpnih stanica za kanalizaciju u Gazi je, prema izveštajima nevladinih organizacija, uništeno tokom poslednje dve i po godine, što dodatno pogoršava situaciju.

"To je osnovno pravo. Napraviti toalet je važnije od hrane i vode, jer vidite insekte svuda, smrad prekriva sve",

rekla je Iman Mansour, supruga Shaabana, koja je trudna.

Ograničena pomoć i skupa oprema

Neke humanitarne organizacije pokušavaju da unaprede porodične toalete, ali projekti su mali i snabdevanje ograničeno. Porcelanska toalet-šolja košta između 1.700 i 2.000 šekela (približno 500–680 USD), nedostižno za većinu porodica. Čak i kada se obezbedi šolja, u uslovima šatora ona služi samo kao udobniji poklopac nad rupom — bez ispirača i kanalizacije.

Sila Darwish pours water into a makeshift toilet at her family's tent in Khan Younis, southern Gaza Strip, Wednesday, June 3, 2026. (AP Photo/Abdel Kareem Hana)(AP Photo/Abdel Kareem Hana)

Jedan lokalni prodavac u Khan Younisu izrađuje metalne limove koji obezbeđuju čisti rub oko otvora latrine i prodaje ih za oko 100 šekela (~34 USD). Ipak, to ostaje daleko od sistemskog rešenja.

Politički i logistički problemi

Sporazum o prekidu vatre iz oktobra predviđa ulazak teške građevinske opreme u Gazu, ali je ulazak opreme ograničen, a odgovornost za zastoje prebacuje se između strana. Zbog toga nije jasno kada će početi veća rekonstrukcija i popravka infrastrukture.

Khaled Kollab cleans a drainage pit in front of his family's tent in Khan Yunis, southern Gaza Strip, Wednesday, June 3, 2026. (AP Photo/Abdel Karim Hanna)(AP Photo/Abdel Kareem Hana)

Dok se čeka sistemsko rešenje, porodice poput Shaabanove nastavljaju da se snalaze kako znaju — po cenu zdravlja i dostojanstva. Lokalni roditelji upozoravaju da neadekvatni sanitarni uslovi direktno ugrožavaju decu i šire rizik od zaraznih bolesti.

Izveštaj AP/Ezzidin.