Na University of Cincinnati počinje petogodišnje istraživanje vredno 3,3 miliona dolara koje će ispitivati da li se mikroplastika i nanoplastika nakupljaju u organizmu i utiču na srce. Projekat, finansiran od strane National Institute of Environmental Health Sciences i vođen od strane Hong‑Sheng Wanga, fokusira se na detekciju čestica u tkivima i ispitivanje mogućih mehanizama štete poput oksidativnog stresa i disfunkcije mitohondrija. Istraživanje je prekliničko, ali može imati dugoročne implikacije za regulative i preporuke za bezbednost.
Da li mikroplastika šteti srcu? Počinje petogodišnje istraživanje vredno 3,3 miliona dolara
Photo Credit: iStock
Novo federalno finansirano istraživanje vraća mikroplastiku u fokus — ovaj put zbog mogućeg uticaja na srce. Na University of Cincinnati počinje petogodišnji projekat vredan 3,3 miliona dolara koji će ispitivati da li se mikroplastika i nanoplastika (zajedno: MNPs) nakupljaju u organizmu i štete kardiovaskularnom sistemu.
Ko vodi projekat i šta će se istraživati
Projekat na University of Cincinnati College of Medicine vodi Hong‑Sheng Wang, Ph.D., uz podršku National Institute of Environmental Health Sciences. Multidisciplinarni tim obuhvata toksikologe, hemičare, kardiologe, fiziologe i statističare.
Glavni ciljevi
- Utvrditi gde MNPs odlaze nakon gutanja i koliko se akumuliraju u različitim tkivima, uključujući srce.
- Ispitati da li te čestice oštećuju srčane ćelije ili ometaju oporavak nakon infarkta miokarda i drugih oštećenja izazvanih nedostatkom kiseonika.
- Razviti i usavršiti metode za precizno otkrivanje i kvantifikaciju MNPs unutar bioloških tkiva.
Tehnički izazovi i naučni pristup
Jedan od najvećih problema je detekcija: neke plastike su hemijski slične mastima i lipidima u tkivima, pa je njihova identifikacija tehnički zahtevna. Necati Kaval, Ph.D., vodi rad na otkrivanju i kvantifikaciji kako bi se razjasnilo gde se čestice talože i u kojim količinama.
Istraživanje će posebno pratiti moguće mehanizme štete: oksidativni stres, disfunkciju mitohondrija i poremećaje u ćelijskim sistemima za čišćenje (autofagija i proteasom).
„Izloženost ljudi je široka,“ kaže Wang, ukazujući da se MNPs unose putem hrane, pića, vode za piće i inhalacijom.
Veza sa kliničkim podacima i značenje istraživanja
Ranija epidemiološka istraživanja ukazuju na povezanost veće izloženosti MNPs sa većim stopama kardiovaskularnih događaja i smrtnosti. Novi projekat je pretežno prekliničan i ne menja trenutne medicinske preporuke, ali može razjasniti biološke mehanizme iza tih statističkih nalaza i dugoročno uticati na monitoring, regulativu i bezbednosne smernice.
Kao i istraživači, tim naglašava da su potrebne široka saradnja i dalja laboratorijska ispitivanja kako bi se tehnološki i naučno odgovorilo na ovaj složen problem.
Šta očekivati dalje: petogodišnji rok projekta znači da će u narednim godinama biti objavljeni detaljniji podaci o distribuciji MNPs u telu, njihovom potencijalu da oštećuju srce i mogućim regulativnim posledicama.
Pomozite nam da budemo bolji.
