Australijski tim istraživača razvio je AI sistem koji koristi aerodromske CT skenere za detekciju peraja ajkula, sušenih morskih konjića i morskih krastavaca. Model je treniran na 298 skenova napravljenih od 68 uzoraka i dodatno proširen Threat Image Projection tehnikom, što je dovelo do ukupne tačnosti od 92% (95% za peraja, 96% za konjiće, 86% za krastavce). Autori naglašavaju da AI treba da dopunjuje ljudske inspektore, a šira primena zahteva više podataka i dostupnost CT tehnologije.
Pronađi Nemo: Kako AI I CT Skenovi Pomažu U Otkrivanju Krijumčarenja Morskih Životinja
A single shark fin in a x-ray.Dr. Vanessa Pirotta, Rapiscan Systems/Macquarie University
Zamislite da vučete kofer kroz aerodrom posle dugog međunarodnog leta. Među stotinama prtljaga koji prolaze kroz sigurnosne kontrole mogu se sakrivati ne samo odeća i užina, već i sušeni morski proizvodi — peraja ajkula, sušeni morski konjići ili morske krastavce — namenjeni ilegalnoj trgovini.
Iako se trgovina divljim životinjama često povezuje sa slonovskom kosti ili rogovima nosoroga, postoji velika, često potcenjena međunarodna trgovina morskim vrstama. Vredna milijardama dolara, ona ugrožava populacije, remeti ekosisteme i povezuje se sa organizovanim kriminalom. Otkrivanje takvog krijumčarenja dugo je predstavljalo izazov — ali nova studija daje nadu.
Studiju su predvodili dr Vanessa Pirotta i saradnici sa Macquarie University, a objavljena je u časopisu Frontiers in Ocean Sustainability. Istraživači su iskoristili veštačku inteligenciju i postojeću aerodromsku CT tehnologiju da detektuju tri često krijumčarena proizvoda: peraja ajkula, sušene morske konjiće i morske krastavce. Sistem je postigao ukupnu tačnost od 92%.
Kako je sistem razvijan?
Umesto klasičnih dvodimenzionalnih rendgenskih snimaka, CT skeneri prave detaljne trodimenzionalne slike prtljaga koje operateri mogu rotirati i pregledati iz više uglova. Istraživači su skenirali 68 fizičkih uzoraka (neki potiču iz zaplena) i napravili 298 stvarnih CT snimaka. Svaki uzorak je skeniran više puta u različitim položajima i skrivanjima — ispod odeće, umotan u metalnu foliju ili ubačen u igračke — da bi se simulovale prave metode krijumčarenja.
New AI Scanner Could Help Stop Marine Wildlife Trafficking at AirportsDr. Vanessa Pirotta, Rapiscan Systems/Macquarie University
Da bi povećali obim podataka, primenili su tehniku poznatu kao Threat Image Projection (digitalno umetanje pretnji u normalne skenove). Na taj način su kreirali hiljade simuliranih snimaka za trening algoritma, a zatim su testirali model na skenovima koje prethodno nije video.
Rezultati i ograničenja
AI je pokazao visoku efikasnost: peraja ajkula su prepoznata u 95% slučajeva, sušeni morski konjići u 96%, dok je detekcija morskih krastavaca bila nešto niža — 86%. Ukupna tačnost sistema iznosila je 92%, uz stopu lažno pozitivnih alarma od 13%, što znači da će deo prtljaga i dalje zahtevati ručnu proveru.
"AI nije čarobni metak niti zamena za ljudsku i pasju detekciju," istakla je dr Vanessa Pirotta. Autori naglašavaju da sistem treba da podrži, a ne da zameni, postojeće inspekcijske metode.
Glavne prepreke za širu primenu su ograničen broj fizičkih uzoraka u studiji i činjenica da mnogi aerodromi još uvek koriste starije dvodimenzionalne skenere jer su CT uređaji skupi. Potrebni su dodatni podaci i testiranja na većim i raznovrsnijim skupovima pre globalne primene.
Širi uticaj
Poboljšana detekcija krijumčarenih morskih proizvoda može pomoći u sprovođenju međunarodnih sporazuma kao što je CITES, podržati napore za očuvanje ajkula i oslabiti mreže organizovanog kriminala koje često koriste iste kanale za drogu, oružje ili ljudsku trgovinu. Svaka zaplena znači manje životinja na crnom tržištu i dodatni udarac mrežama krijumčara.
Ovaj članak je prvobitno objavljen na Forbes.com.
Pomozite nam da budemo bolji.
