Iranski raketni napadi na Izrael predstavljaju namerni rizik kojim Teheran pokušava da nametne svoje uslove i razdvoji SAD i Izrael. Pre tačno 100 dana pokrenuta je ofanziva SAD i Izraela s ciljem svrgavanja iranskog režima; umesto toga, Iran sada odgovara postavljanjem ultimatuma. Poziv Trampa Netanjahuu pokazuje da su odnosi napeti, a moguć odgovor Izraela mogao bi ponovo zapaliti rat i zatvoriti Hormuški moreuz — sa ozbiljnim posledicama po svetsku ekonomiju.
Iranova preterana samouverenost mogla bi da se pretvori u katastrofu — Trampovo iskušenje rata
Iranians rally in support of Mojtaba Khamenei, the Supreme Leader, after the missile attack on Israel - Majid Asgaripour/WANA/Reuters
Ispaljivanje salvi raketa ka Izraelu pokazuje da iranski čelnici svjesno preuzimaju rizik od kaznene odmazde i ponovnog izbijanja otvorenog rata. Njihova proračunata odluka da prihvate takav rizik jasno ukazuje na novu razinu samopouzdanja u Teheranu.
Nije trebalo da bude ovako. Pre tačno 100 dana, 28. februara, SAD i Izrael su pokrenuli ofanzivu s ambicijom brzog svrgavanja iranskog režima — navodno okončane ubistvom ajatolaha Alija Hamneinija i grupe njegovih najbližih saradnika.
Čak i nakon što je Islamska Republika, kako se izveštava, preživela pokušaj dekapitacije, zamenila svoje ubijene lidere i odgovorila zatvaranjem Hormuškog moreuza, Tramp je verovao da će serija udarnih vazdušnih napada naterati Teheran na povlačenje i prihatanje američkih uslova.
By attacking Israel, Iran’s leaders are risking making themselves the targets of a joint onslaught by Israel and America once again - Amir Cohen/Reuters
Umesto sloma, Iran sada postavlja svoje uslove. Režim zahteva da Izrael obustavi ofanzivu protiv Hezbolaha u Libanu kao preduslov za bilo kakav širi dogovor sa Amerikom. Teheran, pregovarajući sa Trampovim predstavnicima i nudići mogućnost sporazuma — bez konačnog potpisivanja — pokušava da razdvoji američkog predsednika i njegovog najbližeg saveznika.
Vrhunac tenzija i rizik od novog sukoba
Najnoviji događaji pokazuju da ta taktika može upaliti. Prethodnog ponedeljka Tramp je, prema izveštajima, pozvao premijera Benjamina Netanjahua i savetovao ga da prekine kampanju u Libanu kako bi se sačuvao prostor za pregovore sa Iranom. Sam Tramp je o sporu komentarisao:
"Bio sam malo uznemiren zbog njegovog stalnog rata sa Libanom."
Ipak, postoji realna mogućnost da Netanjahu jednostavno ne posluša – Izrael je direktno napadnut, a predstojeći izbori dodatno zaoštravaju političku dinamiku. Ako Izrael odgovori u skladu sa svojom doktrinom brzog i snažnog uzvraćanja, sukob bi se mogao ponovo rasplamsati. Tada će Tramp morati da odluči da li se priključuje udaru ili ostaje sa strane.
Iran is hoping to drive a wedge between Benjamin Netanyahu and Donald Trump, his only ally
Potencijalne posledice
Bez obzira na američku odluku, teško je verovati da bi postojala realna šansa za brzi sporazum sa Iranom dok je Hormuški moreuz zatvoren — što bi ozbiljno ugrozilo globalnu ekonomiju snabdevanjem naftom, gasom i đubrivom. Ako Tramp ne uspe da se izvuče iz svog "rata-kabareta" i da istovremeno spreči globalnu ekonomsku katastrofu, najverovatnije će biti primoran na dogovor sa Iranom koji će daleko odstupati od njegovih ranijih zahteva o „predaji“ režima.
U krajnjoj liniji, iranska procena da može da ucenjuje Trampa kako bi on sputao Netanjahua dovoljno govori o promenjenom balansu moći i o tome koliko su greške i rizici sada verovatni. Iako je Teheran već jednom preživeo navodnih više od 13.000 vazdušnih udara, igra na takvu kartu mogla bi ga ponovo dovesti na ivicu katastrofe — ukoliko Izrael i SAD odluče na zajedničku i razornu reakciju.
Zaključak: Svi akteri stoje pred teškim izborima: diplomatsko rešavanje koje bi ublažilo globalne posledice, ili eskalacija koja bi mogla imati dugoročne i teške posledice po stabilnost regiona i svetsku ekonomiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
