Sažetak: Države širom sveta uvode ili razmatraju strože mere za ograničavanje pristupa društvenim mrežama maloletnicima, najčešće postavljajući donju granicu između 13 i 16 godina. Australija je prva zemlja koja je uvela zabranu za mlađe od 16 godina uz znatne kazne za platforme. EU i mnoge evropske države rade na zakonima za verifikaciju starosti i ograničenju "zavisničkog" dizajna, dok tehnološke kompanije zvanično traže minimalno 13 godina — što zaštitnici dece smatraju nedovoljnim.
Od Australije do EU: Sve strože mere za zaštitu dece na društvenim mrežama
Students from Wimbledon talk to Reuters about their thoughts on a social media ban for under 16s
Pregled: Zemlje širom sveta uvode ili razmatraju strože mere koje ograničavaju pristup društvenim mrežama maloletnicima, podstaknute zabrinutošću za mentalno zdravlje i bezbednost dece. Neke države uvode apsolutne zabrane za mlađe od 15–16 godina, dok druge pooštravaju pravila o roditeljskom pristanku i verifikaciji starosti.
Glavne mere po zemljama
Australija
U decembru je stupio na snagu zakon kojim se od 10. decembra 2025. zabranjuje pristup društvenim mrežama korisnicima mlađim od 16 godina. Platforme koje ne budu poštovale pravila mogu da budu kažnjene do A$49,5 miliona (oko 34,9 miliona USD).
Britanija
Premijer Keir Starmer prema izveštajima planira zabranu "štetnih" platformi za mlađe od 16 godina, uz mogućnost da deca imaju pristup sigurnijim formatima društvenih mreža. Odluka je, kako se navodi, delom inspirisana iskustvima iz Australije i razgovorima s roditeljima žrtava.
EU i evropske države
Evropska komisija najavila je nameru da ciljano reguliše "zavisnički i štetni dizajn" u okviru predloženog Digital Fairness Act-a. Evropski parlament je ranije podržao rezoluciju koja predlaže zabranu pristupa platformama za mlađe od 16 godina bez roditeljskog pristanka i potpunu zabranu za mlađe od 13.
Francuska, Španija, Švedska, Poljska, Slovenija, Danska, Norveška i druge zemlje
Niz evropskih zemalja radi na zakonima koji podižu starosne granice (najčešće 15–16 godina), zahtevaju sistemsku verifikaciju starosti ili ograničavaju registraciju bez roditeljskog pristanka. Neki predlozi su već usvojeni u donjim domovima ili su u fazi izrade.
Sjedinjene Države
U američkom Kongresu napreduje Kids Online Safety Act, koji bi zahtevao od platformi da preduzmu "razumnu brigu" pri dizajnu funkcija koje mogu štetiti maloletnicima. Zakon je odvojen od COPPA-e, koja štiti podatke dece mlađe od 13 godina.
Kina
Kineski regulator uveo je "minor mode": postavke na nivou uređaja i aplikacija koje ograničavaju vreme ispred ekrana i pristup sadržaju prema uzrastu.
India, Malezija, Italija, Grčka i druge države
Neke države su već počele da uvode ili javno razmatraju ograničenja slična australijskim — od obaveznog roditeljskog pristanka do zabrane registracije mlađih korisnika.
Tehnološka industrija i izazovi
Platforme kao što su TikTok, Facebook i Snapchat zvanično zahtevaju minimalnu starost od 13 godina. Međutim, zaštitnici dece ističu da su ti uslovi nedovoljni: istraživanja i zvanični podaci u nekoliko zemalja pokazuju značajan broj naloga korisnika mlađih od 13 godina. Glavni izazovi su efikasna verifikacija starosti, pravna implementacija i uravnoteženje bezbednosti s pravima na slobodu izražavanja.
Zaključak: Globalni trend pokazuje pojačanu spremnost zakonodavaca da ograniče pristup društvenim mrežama za mlađe uzraste i da regulišu dizajn platformi koje se smatraju "zavisničkim" ili štetnim za decu. Implementacija i usklađivanje pravila ostaju ključni izazovi.
Izvor: Reuters (sažeto i prilagođeno)
Pomozite nam da budemo bolji.
