Ötzi i njegovi preživeli mikrobi: mumija stara 5.300 godina kao živući ekosistem

Ötzi, dobro očuvana mumija muškarca koji je stradao pre oko 5.300 godina, nije samo arheološki artefakt — on predstavlja „dinamički ekosistem“ mikroba. Novo istraživanje otkriva da su neki organizmi iz njegovog tela ostali vitalni i da se povremeno repliciraju u mikrodžepovima vlage, što menja pristup očuvanju i analizi drevnih ostataka.

Glavni nalazi

U opsežnoj DNK analizi mikrobioma na površini i unutar Ötzijeve mumije, istraživači su identifikovali vrste gljiva i bakterija povezane sa hladnim alpskim okruženjem u kojem je umro. Među njima su četiri rodova kvasaca — Glaciozyma, Goffeauzyma, Mrakia i Phenoliferia — čije genetske sličnosti sa hladno-adaptiranim gljivama (npr. iz Antarktika) upućuju na to da su se izvorno naselile u okolini Ötztal Alpa i smrznule zajedno sa telom.

A reconstruction of Ötzi, who died 5,300 years ago. - Augustin Ochsenreiter/South Tyrol Museum of Archaeology

Analize oštećenja DNK i kultivacija su pokazale da neki od ovih mikroba nisu samo fosilni tragovi: Glaciozyma je, prema nalazima, prisutniji danas nego 2010. i pokazuje manje oštećenja DNK, što sugeriše da može razmnožavati i u muzejskim uslovima skladištenja.

Metodologija

Istraživači su kombinovali uzorke iz različitih izvora: brisevi spoljne površine, uzorci iz izloženih unutrašnjih tkiva, te uzorci tla prikupljeni prilikom iskopavanja 1991. godine. Takođe su analizirali uzorke vazduha iz prostorija za čuvanje i rada, kultivisali organizme i ispitivali oštećenja DNK kako bi razlikovali drevne mikroorganizme od modernih kontaminanata.

Microbiologist Mohamed Sarhan examines colonies of yeast taken from a sample of Ötzi’s stomach. - Andrea De Giovanni/Eurac Research

Šta je preživelo, a šta je verovatno kontaminacija

Na površini mumije najzastupljenije su bakterije Methylobacterium i Sphingomonas, koje su verovatno uvedene modernim rukovanjem. Bakterija Staphylococcus je takođe detektovana; iako je pominjana kao deo mumijinog mikrobioma, moguće je i da predstavlja savremenu kontaminaciju s obzirom na učestalost ove vrste na ljudskoj koži.

“U mnogim studijama drevne DNK, mikrobi se zanemaruju i često nije jasno koliko su oni stari — ovaj rad na Ötziju pruža važne uvide,” rekao je Anders Bergström, bez direktnog učešća u studiji.

Implikacije za očuvanje i buduća istraživanja

Rezultati ukazuju da standardni muzejski uslovi (oko −6 ℃ i visoka relativna vlaga) možda ne eliminišu sve mikrobnе aktivnosti. Neki kvasci imaju gene koji im omogućavaju razgradnju materijala koji se koriste za zaštitu ostataka, što izaziva zabrinutost za dugoročno očuvanje mumije i sličnih uzoraka.

Sarhan examines yeast cells under a microscope.- Andrea De Giovanni/Eurac Research

Istraživači preporučuju da se ubuduće pri radu sa drevnim ostacima obavezno kombinuju kultivacione metode i višestruke vrste sekvenciranja kako bi se razlikovali autentični, drevni mikrobi od moderne kontaminacije. Dalja poređenja genoma izolata sa istorijskim i savremenim sojevima mogla bi preciznije odrediti starost i poreklo pojedinih bakterija kao što je Staphylococcus.

Kontekst života i smrti Ötzija

Od njegovog pronalaska 1991. godine akumulirano je mnogo podataka o Ötziju: imao je oko 46 godina, poslednji obrok sadržao je žitarice, biljke i meso srne i kozoroga, imao je strelu u ramenu i velike rane koje ukazuju na nasilnu smrt, 61 tetovažu i znake kardioloških problema, kao i prisustvo Helicobacter pylori u crevima.

Zaključak

Ötzijev mikrobiom otkriva da drevni ostaci mogu čuvati ne samo DNK, već i dugoživeće, povremeno aktivne mikroorganizme. To menja pristup interpretaciji drevnih DNK podataka i postavlja nova pitanja za konzervaciju muzejske baštine.