Nova studija zasnovana na numeričkim simulacijama sugeriše da je spoljašnji Sunčev sistem mogao da započne sa pet ili šest džinovskih planeta, od kojih su dve izbačene u međuzvezdani prostor. Takva evikcija bi u većini scenarija razorila Uranove mesečeve, što je u konfliktu sa današnjim urednim sistemom satelita oko Urana. Autori navode tri mogućnosti: Uranovi meseci su "druga generacija", Nice model treba reviziju, ili je evolucija bila izuzetno retka i srećna.
Moguće Da Su Dve Dodatne Planete Bile Izbačene Iz Sunčevog Sistema — Tragovi Su U Mesečevima Urana
Research models suggest two giant planets may have been ejected during Solar System formation. | ©Image Credit: Zelch Csaba / Pexels
Obično zamišljamo Sunčev sistem kao mirnu i urednu porodicu planeta, ali nova studija sugeriše da su njegovi formativni periodi bili znatno haotičniji. Umesto četvorke velikih planeta koje danas vidimo, spoljni deo sistema mogao je nekada da ima pet ili šest džinovskih planeta — a dve od njih možda su bile nasilno izbačene u međuzvezdani prostor.
Pozadina i metoda
Da bi rekonstruisali moguće događaje iz ranih faza Sunčevog sistema, naučnici koriste tzv. Nice model, koji objašnjava kako međusobna gravitaciona delovanja i migracije planeta mogu dovesti do trenutnog poretka planeta. Astrofizičar Matthew Clement i tim sa Johns Hopkins University pokrenuli su obimne numeričke simulacije da bi ispitali kako bi evikcija dve dodatne „ledene džinove“ uticala na sisteme satelita Jupitera i Urana.
Glavni nalazi
Rezultati, objavljeni u časopisu Icarus, pokazuju oštar problem: dok su Jupiterovi veliki sateliti uglavnom preživeli različite scenarije evikcije, Uranovi sateliti su u većini simulacija bili destabilizovani — sudari, izbacivanja ili znatno pomešana orbitalna konfiguracija bili su česta pojava.
Međutim, današnji Uran ima nekoliko velikih meseca (npr. Titanija, Oberon, Umbriel, Ariel) koji mirno kruže u skoro jednoj ravni oko ekvatora planete. Takvo uređenje je teško uskladiti sa scenarijima u kojima su dva dodatna džina prolazila kroz duboke, bliske susrete sa Uranom.
"Ovi rezultati imaju tri potencijalne implikacije," pišu autori. "Prvo, Uranovi sateliti su destabilizovani do te mere da su došlo do sudara nekoliko puta tokom ovog burnog perioda. Drugo, trenutna verzija Nice modela zahteva reviziju; ili treće, Sunčev sistem je rezultat prilično malo verovatne evolucije nestabilnosti koja je podrazumevala gotovo nijedno duboko susretanje između Urana i drugih džinovskih planeta."
Moguća objašnjenja
Autori navode tri glavne mogućnosti:
- Druga generacija meseca: Današnji Uranovi meseci mogli su nastati posle sukoba i razaranja ranijih satelita — dakle, oni su mlađi od samog sistema i oblikovani su iz ostataka.
- Revizija Nice modela: Potrebne su izmene u modelu kako bi se uvele druge dinamike ili retkiji niz susreta koje štite Uranove satelite.
- Izuzetno srećna evolucija: Moguće je (ali malo verovatno) da je istorija sistema prouzrokovala minimalne duboke susrete između Urana i drugih džinova, čime su njegovi meseci ostali netaknuti.
Šta ovo znači za planetarnu nauku
Studija ne zatvara pitanje, već ga produbljuje: ukazuje da su rane faze Sunčevog sistema mogle biti mnogo dramatičnije nego što smo mislili i da su potrebne detaljnije simulacije i nova posmatranja kako bi se razjasnile moguće istorije. Takođe podstiče preispitivanje postojećih teorijskih okvira i razmatranje alternativnih scenarija formiranja satelita.
Izvori: Icarus, ScienceAlert — rad Matthew Clement i saradnika (Johns Hopkins University).
Pomozite nam da budemo bolji.
