Analiza više od 600 lobanja pokazuje da su drevni domaći psi — neki stari i do 50.000 godina — već imali značajnu varijaciju u obliku lobanje. Najraniji psi nisu imali ekstremne osobine modernih rasa, ali su prikazivali rane tipove koji podsećaju na današnje whippete i jazavičare. Nalaz ukazuje da su ekologija, ljudska selekcija i nasleđe od vukova pokrenuli diverzifikaciju mnogo pre viktorijanskog uzgajanja.
Nova studija: Raznolikost pasa seže daleko pre viktorijanskog uzgoja
sophiecat / Shutterstock.com
Psi danas dolaze u zapanjujućem spektru oblika i veličina — od džinovskog great danea do patuljaste čivave — i lako je pretpostaviti da su sve prepoznatljive pasmine nastale tek u modernom dobu. Nova analiza koja je proučavala lobanje starih i savremenih kanida pokazuje da je morfološka raznolikost pasa počela da se razvija mnogo ranije nego što se obično misli.
Šta je istraživanje radilo?
Istraživači su uporedili više od 600 lobanja (modernih pasa, vukova i drevnih kanida starih i do 50.000 godina). Koristeći metodu morfometrije — precizna merenja oblika i strukture lobanje — identifikovali su obrasce koji ukazuju na raniju i veću varijaciju u izgledu pasa nego što se ranije pretpostavljalo.
Glavni nalazi
Najsnažnije otkriće je da najraniji domaći psi nisu bili homogen skup vučolikih jedinki. Iako nisu imali ekstremne karakteristike modernih rasa kao što su mopsovi ili borzoji, mnogi drevni primerci već su pokazivali značajnu raznolikost u obliku lobanje. Neki su proporcijama podsećali na savremene tipove poput whippeta i jazavičara.
Studija procenjuje da je najstarija grupa domaćih pasa imala otprilike polovinu fizičke raznolikosti u odnosu na današnje pse — što je i dalje iznenađujuće visoko s obzirom na starost uzoraka.
Kako se ta raznolikost objašnjava?
Autori kao verovatne pokretače navode kombinaciju faktora: ekološki pritisci, praktična ljudska selekcija (psi prilagođavani za određene zadatke i lokalne uslove) i nasleđe od vukovskih predaka. Drugim rečima, raznolikost nije nastala isključivo zbog kasnijeg oblikovanja pasmina u 19. veku, već su rane populacije pasa već eksperimentisale s različitim oblicima.
Šta ovo znači za priču o pasminama?
Ovo istraživanje ne umanjuje ulogu viktorijanskih uzgajivača i kennel klubova — oni su formalizovali standarde i oblikovali mnoge moderne pasmine. Ipak, otkriće pomera korene morfološke raznolikosti dalje u prošlost i pokazuje da su ljudi i psi kroz milenijume zajedno gradili različite oblike na funkcionalnim, a ne samo estetskim osnovama.
Izvor: Priča prvobitno objavljena na PawNation, 8. juna 2026.
Pomozite nam da budemo bolji.
