Francuska i Nemačka su odlučile da prekinu zajednički razvoj borbenog aviona u okviru programa FCAS zbog nerešenih nesuglasica između industrijskih partnera Dassaulta i Airbusa. Iako je glavni borbeni segment obustavljen, zvaničnici ističu da će razvoj ključnih komponenti sistema — umreženih aviona, dronova i senzora — biti nastavljen. Pariz i Berlin će se fokusirati na nekoliko realističnih i relevantnih odbrambenih projekata u narednom periodu. Odluka ima značajne posledice po evropsku odbrambenu saradnju i industrijsku politiku.
Francuska i Nemačka prekidaju FCAS: neslaganja Dassaulta i Airbusa okončala zajednički projekat
A model of Future Combat Air System fighter jet (Geoffroy Van der Hasselt)(Geoffroy Van der Hasselt/AFP/AFP)
Francuska i Nemačka su u ponedeljak potvrdile da odustaju od zajedničkog razvoja novog borbenog aviona u okviru programa Future Combat Air System (FCAS) zbog nerešenih nesuglasica između industrijskih partnera, pre svega francuskog Dassault Aviation i evropskog giganta Airbus. Odluka predstavlja udarac za ambicije jače evropske odbrambene saradnje.
Šta se tačno dogodilo?
Program pokrenut 2017. godine trebalo je da zameni francuske Rafale i dela flote Eurofighter aviona koje koriste Nemačka i Španija. Međutim, višemilijardni projekat opteretile su dugotrajne tenzije među kompanijama oko upravljanja, tehničkih rešenja i industrijske podelе posla.
Prema izvoru iz nemačke vlade, kancelar Friedrich Merz i francuski predsednik Emmanuel Macron "došli su do zajedničke procene da kompanije neće uspeti da se dogovore o izgradnji zajedničkog borbenog aviona".
Zvaničnici navode da to ne znači kraj svih elemenata projekta: osnovna ideja FCAS kao integrisanog evropskog sistema — "nervni sistem" koji umrežava avione, bespilotne letelice i druge komponente — biće zadržana i dalje razvijana, ali bez zajedničkog glavnog borbenog aviona pod ovim formatom.
Naredni koraci i politički kontekst
Francuski i nemački ministri odbrane treba da pripreme novi plan saradnje fokusiran na nekoliko realističnih i relevantnih projekata. U martu su dva međunarodna pregovarača pokušala da posreduju, ali nisu uspeli da obezbede kompromis. Šef Dassaulta je istovremeno izrazio spremnost da kompanija nastavi samostalno, odbijajući zajedničko upravljanje.
Odluka dolazi u trenutku pojačanih bezbednosnih tenzija u Evropi: rat u Ukrajini ulazi u petu godinu, a postoji i zabrinutost zbog promenljivih američkih bezbednosnih politika pod predsednikom Donaldom Trumpom. Prekid FCAS-a bi mogao da uspori proces evropske vojne integracije, ali i da otvori prostor za selektivniju i bržu saradnju na konkretinim projektima.
Reakcije i implikacije
U javnim izjavama, i Merz i Macron ranije su isticali da žele uspeh programa, dok je francuski zvaničnik izrazio žaljenje zbog nesposobnosti industrijskih partnera da se dogovore. Airbus i Dassault zasad nisu dali javne komentare na najnoviju odluku.
Za Evropu, preispitivanje FCAS-a znači težak, ali potencijalno koristan zaokret: umesto velikog, sveobuhvatnog projekta, Pariz i Berlin planiraju da se fokusiraju na manje, realizabilne inicijative koje mogu brže da daju rezultate i unaprede interoperabilnost.
Šta pratiti dalje: dalji planovi ministara odbrane Francuske i Nemačke, eventualne nacionalne programe Dassaulta, uloga Španije kroz Airbus te kako će se razviti saradnja na dronovima i umreženim sistemima koji su ostali u fokusu.
Pomozite nam da budemo bolji.
