Studija objavljena u časopisu Antiquity ukazuje da je žena iz Gvozdenog doba verovatno imala namerno uklonjen mozak pre sahrane — to potkrepljuju paralelni urezi na unutrašnjoj strani lobanje i ciljani prelom baze lobanje. Najmanje četiri duge kosti bile su modifikovane (izbrušene ili izoštrene), ali vraćene u ispravan anatomski položaj, što upućuje na ritualnu pažnju. DNK analiza i radiokarbonsko datiranje pokazuju da je žena bila u srodstvu sa drugim skeletom pronađenim na lokalitetu, a oba nalaza datiraju otprilike između 50. p. n. e. i 70. n. e.
Studija: Žena Iz Gvozdenog Doba Verovatno Je Imala Izvađen Mozak Pre Sahrane
An illustration of skeletons created by researchers studying the burial traditions from the Iron Age in northern Scotland. - Laura Castells Navarro et al. 2026/Courtesy Antiquity Publications Ltd.
Nova studija objavljena u časopisu Antiquity sugeriše da je žena iz Gvozdenog doba, pronađena ispod cairna na severnoj tački kopna Škotske, verovatno podvrgnuta namernom uklanjanju mozga pre nego što je sahranjena. Istraživanje koje su sproveli timovi iz Velike Britanije i SAD otkriva niz preciznih tragova koji ukazuju na ritualno tretiranje tela.
Nalaz i osteološka analiza
Istraživači su na unutrašnjoj strani njene lobanje identifikovali prave, paralelne ureze za koje navode da verovatno potiču od "namernog grebanja ili sečenja" oštrim alatom. Osnova lobanje bila je polomljena na način koji ukazuje na "ciljani udarac", što zajedno sa urezuima upućuje na pristup mozgu kroz bazu lobanje ubrzo nakon smrti.
"Tragovi sečenja nalaze se u delu lobanje gde se vezivna tkiva prikačuju za mozak, pa bi bilo logično grebati baš tamo ako je cilj bio izvaditi mozak," rekla je vodeća autorka studije, dr Laura Castells Navarro sa Univerziteta u Yorku.
Modifikacije dugih kostiju
Autorima su takođe bile vidljive značajne promene na najmanje četiri duge kosti: femuru (butna kost), oba humerusa (nadlaktične kosti) i ulni (lakatna kost). Prvobitni izveštaj iz 2003. pomenuo je moguća oštećenja od glodara, ali autori nove studije smatraju da su tragovi previše glatki i izgledaju kao poliranje — kosti su, kako navode, verovatno prelomljene, izbrušene i ušpičene ili izravnane pre ponovnog polaganja u grob.
Tumačenje i kulturni kontekst
Istraživači ne tvrde sa potpunom sigurnošću šta je motiv za ovakve postupke: da li je reč o posebnom znaku poštovanja prema istaknutoj osobi, o ritualnom čuvanju delova tela predaka ili o nasilnom tretmanu telo osobe nižeg statusa ili stranca. Bitan argument za ritualnu prirodu postupaka jeste činjenica da su modificirane kosti vraćene u ispravan anatomski položaj u grobu, što ukazuje na pažljivo promišljanje i znanje o anatomiji.
Photographs of bones showing evidence of manipulation after death. - Rebecca Ellis-Haken/Courtesy Antiquity Publications Ltd.
Arheogenetika, datiranje i odnos među skeletima
Pored osteoloških analiza, tim je sproveo DNK analize, radiokarbonsko datiranje i hemijsku analizu kutnjaka. Utvrđeno je da su pronađeni ostaci dve osobe — žena i verovatno mladić od oko 15 godina — najverovatnije u srodstvu, moguće kao maternalni drugi rođaci (delili bi pradedove i prabake). Oba skeleta datirana su okvirno između 50. p. n. e. i 70. n. e., mada možda nisu položeni u grob istovremeno.
Širi arheološki kontekst
Autori napominju da, iako je kombinacija tragova na ovom skeletu retka, nalaz se uklapa u širi obrazac modifikacije i cirkulacije ljudskih ostataka u Gvozdenom dobu na ostrvima Britanije. U to vreme ostaci su se često nalazili na neočekivanim mestima — u kućama, na pragovima, u jamama, pećinama i cairnima — a postoje primeri fragmentiranih lobanja sa probušenim rupama i tragovi sečenja lobanje na drugim lokalitetima.
Zaključak
Ovaj slučaj pruža uvid u kompleksne i ponekad neočekivane pogrebne prakse u Gvozdenom dobu, istovremeno ostavljajući otvorenim pitanja o motivima i društvenom značenju ovakvih postupaka. Studija naglašava potrebu za opreznim tumačenjem i dodatnim nalazima kako bi se preciznije razumela veza između živih i mrtvih u tom periodu.
Izvor: Antropološko i arheološko istraživanje objavljeno u Antiquity; vodeći autor: dr Laura Castells Navarro, University of York.
Pomozite nam da budemo bolji.
