Arheolozi su u pećinama Malalmuerzo, Carigüela i Majolicas u Granadi otkrili ljudske kosti sa tragovima sečenja, zuba, kuvanja i lomljenja radi vađenja srži. Materijal iz Malalmuerzo (714 fragmenata iz 36 osoba) datiran je na ∼5300–4950. p. n. e. Među nalazima su i lobanjski pehari i kosti premazane cinabaritom, što otvara debatu između ritualnih (endokanibalizam) i ratničkih (egzokanibalizam) motiva.
Neolitski kanibalizam u Granadi — lobanjski pehari, prokuvane kosti i cinabarit
Archaeologists Found a Stone Age Cannibal MysteryHRVOJE POLAN - Getty Images
Arheolozi su u neolitskim pećinama u španskoj provinciji Granada pronašli ljudske ostatke koji nose jasne tragove obrade: rezove, otiske zuba, znakove kuvanja i lomljenja radi vađenja srži. Nalazi iz pećina Malalmuerzo, Carigüela i Majolicas otvaraju pitanje ritualne ili ratničke prirode ovog postupka.
Nalazi i metode analize
Tim pod vođstvom arheološkinje Palmire Saladié s Catalan Institute of Human Paleoecology and Social Evolution kombinovao je radiokarbonsko datiranje i detaljnu mikroskopsku vizuelnu analizu. Posebno je obimna zbirka iz Malalmuerzo — 714 kostiju i fragmenata pripisanih 36 osoba — direktno datirana na približno 5300–4950. p. n. e., što ukazuje da se praksa nije dogodila samo jednom, već je ponavljana tokom neolita.
Vrste oštećenja i njihov značaj
Analiza pokazuje nekoliko tipova tragova:
- rezovi i ogrebotine koji upućuju na skidanje mesa kamenom oruđem (defleshing);
- perimortem frakture i udarci koji odgovaraju otvaranju lobanje radi vađenja mozga ili direktnog nasilja;
- tragovi zuba na nekim kostima;
- promene na površini kostiju (belkasta, blago providna boja) koje ukazuju na izlaganje vodi i toplini — moguće kuvanje;
- izrade lobanjskih pehara: pažljivo oblikovani ostaci lobanja zabeleženi su na lokalitetu Carigüela.
Cinabarit i mogući ritualni aspekt
Na nekim kostima — uglavnom kod juvenila i mladih odraslih — uočeni su ostaci crvenog praha identificiranog kao cinabarit (živa sulfid). Taj pigment može ukazivati na simboličku ili ritualnu obradu ostataka; zanimljivo je da su slični tragovi nađeni i na životinjskim kostima, što ostavlja otvorenim pitanje da li je pigment bio deo pogrebnih obreda, prenos materijala sa ruku ili prisutne obrede obrade plena.
"Kada se problem pristupa kroz arheološki zapis, pristup kanibalizmu je često izuzetno težak," navodi Saladié u studiji objavljenoj u Journal of Archaeological Science. "Materijalni zapis ne dozvoljava uvek potpunu interpretaciju relacijskih značenja ili nematerijalnih aspekata..."
Mogući motivi i širi kontekst
Stručnjaci predlažu dve glavne hipoteze: egzokanibalizam (konzumacija neprijatelja zarobljenih u sukobima) i endokanibalizam (konzumacija članova iste zajednice u ritualne ili pogrebne svrhe). Etnografski primeri iz modernih društava (npr. Korowai, Wari') pokazuju da su oba oblika bila povezana sa složenim verovanjima i društvenim funkcijama, pa je teško doneti konačan zaključak samo na osnovu kostiju.
Zaključak
Direktno datiranje i nova mikroskopska analiza učinili su dokaze o kanibalizmu u južnoj Iberiji u vreme neolita znatno ubedljivijim. Nalazi osvetljavaju promene u društvenoj organizaciji, međugrupnim odnosima i upravljanju nasiljem i smrću u tom periodu, ali pitanje značenja i motive obrade ljudskih ostataka ostaje otvoreno i predmet daljih interpretacija.
Pomozite nam da budemo bolji.
