Analiza skoro 1.000 kostiju iz pećina Malalmuerzo, Carigüela i Majolicas u Granadi pokazuje da su neolitske zajednice primenjivale različite oblike kanibalizma — od nasilnih kolektivnih činova oko 5000. p. n. e. do ritualnih praksi označenih crvenom bojom (cinabar) oko 3800. p. n. e. Studija zaključuje da ne postoji jedinstven model „neolitskog kanibalizma“, već više društvenih konteksta i motiva.
Kanibalizam u neolitu: različiti motivi i prakse otkriveni u pećinama Granade
An adult Neolithic skull from Majolicas cave shows cut marks from butchering.
Studija zasnovana na ponovnoj analizi skoro 1.000 koštanih fragmenata iz tri pećine u provinciji Granada (Malalmuerzo, Carigüela i Majolicas) pokazuje da su neolitske zajednice u Evropi primenjivale više, često vrlo različitih oblika kanibalizma. Nalazi ukazuju na kombinaciju nasilnih epizoda, ritualnih praksi i sekundarne obrade tela kroz period od ranog do kasnog neolita.
„Decenijama se praistorijski kanibalizam tumačio kao jedinstven tip ponašanja,“ rekao je Antonio Rodríguez-Hidalgo, koautor studije i arheolog sa Instituta za arheologiju u Méridi. „Naš rad pokazuje da nije moguće govoriti o jedinstvenom obliku 'neolitskog kanibalizma', jer slični arheološki tragovi mogu skrivati sasvim različite društvene realnosti.“
Tim Rodrígueza-Hidalga ponovo je analizirao skoro 1.000 kostiju iskopanih tokom prethodnih iskopavanja, kombinujući makroskopska zapažanja sa statističkom analizom i metodama mašinskog učenja kako bi klasifikovao vrste oštećenja (prelomi, rezovi, udarci tupim predmetima, otisci zuba i dr.). Istraživači su takođe procenjivali starost pojedinaca na osnovu skeletnog i dentalnog razvoja.
At least two Neolithic human skulls were fashioned into cups at Carigüela cave in Granada. Credit: Antonio Rodríguez-Hidalgo / IAM-CSICAntonio Rodríguez-Hidalgo
Različiti konteksti u tri pećine
Nalazi iz svake pećine sugerišu različite prakse i motive:
- Malalmuerzo: Podaci ukazuju na jedinstven, surov događaj kolektivnog nasilja oko 5000. p. n. e., u kojem su žrtve obuhvatile više starosnih grupa.
- Carigüela: Materijal pokriva više neolitskih perioda; među ostacima pronađene su bar dve ljudske lubanje prerađene u čaše za piće, što ukazuje na specifičnu upotrebu ili simboliku.
- Majolicas: Najmlađi dokazi datirani su oko 3800. p. n. e.; mnogi fragmenti su obojeni crvenom bojom verovatno dobijenom cinabarom (živin sulfid), što upućuje na ritualne ili funerarne motive, a ne direktno na nasilnu smrt.
Na nekim ostacima vidljivi su precizni rezovi i znaci kuvanja ili termičke obrade, dok drugi fragmenti nose tragove udaraca i lomljenja kostiju. Kombinacija podataka sugeriše da pragmatične (ishrana), ritualne i nasilne prakse koegzistiraju i menjaju se kroz vreme i prostor.
Cut marks are visible on the zygomatic bone of an adult skull from Majolicas cave. Credit: Antonio Rodríguez-Hidalgo / IAM-CSIC
Vremenski okviri i zaključci
U kombinaciji sa drugim arheološkim nalazima, autori ukazuju na tri glavna perioda pojave kanibalističkih praksi u evropskom neolitu: krajem šestog milenijuma p. n. e., sredinom petog milenijuma p. n. e. i na kraju trećeg milenijuma p. n. e. Ipak, istraživanje ne povezuje sve epizode jedinstvenim uzrokom — umesto toga, pokazuje promjenjive društvene kontekste konflikta, simbolike i manipulacije ljudskim ostacima.
„Ne možemo reći da su sve ove epizode imale zajednički uzrok, ali možemo reći da je tokom neolita postojao kontekst konflikta i/ili manipulacije ljudskim ostacima,“ dodala je arheološkinja i koautorka studije Palmira Saladié.
Studija je objavljena u Journal of Archaeological Science i doprinosi razumevanju kompleksnosti društvenih praksi u praistoriji, pokazujući da arheološki tragovi kanibalizma ne ukazuju nužno na jedan jedinstven društveni motiv.
Pomozite nam da budemo bolji.
