Skandal u francuskom pravosuđu posle ubistva 11-godišnje Lyhanne: Ko Ima Najviše, A Ko Najmanje Sudija U EU?

Ubistvo 11-godišnje Lyhanne izazvalo je talas ogorčenja u Francuskoj i šire nakon otkrića da prethodne prijave protiv glavnog osumnjičenog nisu u potpunosti istražene. Tragedija je pokrenula pitanja o resursima, organizaciji i broju sudija u francuskom i evropskom pravosudnom sistemu.

Detajli slučaja

Devojčica, u medijima imenovana kao Lyhanna, nestala je 29. maja u blizini grada Fleurance na jugozapadu Francuske, nakon što je poslednji put viđena kako ulazi u automobil muškarca. Nakon višednevne potrage, istražioci su 4. juna pronašli telo deteta u napuštenom silosu u selu Puycasquier. Glavni osumnjičeni je 41-godišnji otac dvoje dece, čija je ćerka bila školska drugarica žrtve; on je povezan sa četiri ranije prijave koje, kako se pokazalo, nisu adekvatno istražene. Predsednik Emmanuel Macron i drugi zvaničnici osudili su propuste kao "neprihvatljive".

Broj sudija u Francuskoj i EU

Prema podacima Saveta Evrope, Francuska je 2022. imala oko 11 profesionalnih sudija na 100.000 stanovnika, znatno ispod evropskog proseka od 22. Najnoviji podaci Eurostata pokazuju da je broj profesionalnih sudija u EU pao za gotovo 12% između 2019. i 2024. godine, pri čemu je 2024. zabeleženo 70.348 profesionalnih sudija.

Gde ima najviše, a gde najmanje sudija?

U EU su 2022. najviše vrednosti beležile Hrvatska (42,4), Slovenija (40,7) i Grčka (37,3) profesionalnih sudija na 100.000 stanovnika. Ako se posmatra celo evropsko područje, Monako prednjači sa više od 102 sudije na 100.000 stanovnika, a Crna Gora i Hrvatska dele sledeće mesto (42,4).

Među zemljama sa najmanjim brojem sudija u EU su Irska (3,3), Danska (6,5) i Malta (9). U širem evropskom kontekstu, Engleska i Vels imaju manje od tri sudije na 100.000 stanovnika, dok su Škotska i Severna Irska takođe na dnu liste.

Zašto se brojevi razlikuju?

Razlike delom proizlaze iz pravnih tradicija i organizacije sudova. Države koje su pod uticajem germanskog prava često primenjuju snažno istraziteljski (inquisitorial) model u kome sudije aktivno vode postupak, ispituju svedoke i naređuju dokaze — što zahteva više profesionalnih sudija i složenije, specijalizovane sudske strukture. Naprotiv, common law zemlje funkcionišu po adversarialnom modelu gde sudija ima ulogu arbitra, pa je potreban manji broj profesionalnih sudija. Takođe, u Velikoj Britaniji veliki broj predmeta rešava se pred Magistrates' Courts koji su sastavljeni od neprofesionalnih sudija, što utiče na statistiku profesionalnog kadra.

Reakcije i mere

Tragedija i javno nezadovoljstvo podstakli su kritike zbog dugogodinjih problema: podinvestiranosti, manjka kadrova i opterećenja sudova. Neke zemlje (Austrija, Nemačka, Litvanija, Portugal i Rumunija) već su počele da odgovaraju na pad broja kandidata za sudijsku funkciju povećanjem plata ili poboljšanjem radnih uslova.

U Francuskoj je ministar pravde Gérald Darmanin naložio svim državnim tužiocima da do 14. jula revidiraju 70.000 tekućih predmeta nasilja nad maloletnicima i da im pristupe kao "apsolutnom prioritetu".

"Neprihvatljivi propusti" — tako je predsednik Emmanuel Macron ocenio neadekvatne istrage koje su dovele do nove ili ponovljene javne osude pravosudnog sistema.

Ovaj slučaj je snažan podsetnik da statistika o broju sudija pokazuje samo deo slike: kvalitet istraga, organizacija sudova, finansiranje i profesionalna kadrovska politika jednako su važni za bezbednost i poverenje javnosti u pravosuđe.