Nemačka predstavila AI-pogonjen bespilotni lovac CA-1EA za elektronsko ratovanje

Nemačka kompanija Helsing razvija autonomni bespilotni avion CA-1EA koji je namenjen ometanju neprijateljskih radarskih sistema i stvaranju sigurnih koridora za savezničke snage. Prema izveštaju, sistem je dizajniran da deluje samostalno i da umanji rizik po ljudske posade tokom operacija na velikim udaljenostima.

CA-1EA, kako ga opisuje proizvođač, ima sposobnosti elektronskog ratovanja iz vazduha i moći će da ometa signale protivničkih radara i UAV sistema. Portparol Helsinga naveo je da je platforma „AI-pogonjena“, bespilotna i autonomna, što joj omogućava fleksibilnu upotrebu u različitim scenarijima.

Zašto je to važno

Elektronsko ratovanje postaje prioritet za članice NATO-a dok se na terenu pojavljuju sve sofisticiranije metode ometanja i zastrašivanja senzora. Rusija, koja je uložila značajna sredstva u elektronsko ratovanje još od 2008. godine, koristi ove taktike i u sukobu u Ukrajini kako bi ometala protivvazdušne sisteme i dronove.

S druge strane, Ukrajina razvija protivmere — na primer sistem Parasol, koji služi za zaštitu položaja ometanjem signala neprijateljskih dronova. Takođe, incident u maju u kojem je avion RAF-a prijavio ometanje signala pri prolasku blizu ruskih granica dodatno je pojačao diskusije o jačanju evropskih kapaciteta za elektronsko ratovanje.

Helsing’s CA-1EA, an unmanned fighter jet, will be ready in 2031 - Helsing

„Moderna vazduhoplovstva ne mogu bez elektronskog ratovanja. Helsing godinama radi na razvoju ove sposobnosti“, rekla je Stephanie Lingemann, potpredsednica Helsinga za vazdušni domen.

Prema kompaniji, CA-1EA bi trebalo da bude spreman za upotrebu do 2031. godine, a serijska proizvodnja planirana je u pogonima podružnice Grob Aircraft na jugu Nemačke. Helsing ističe da je projekat predstavljен kao „evropsko rešenje“ koje smanjuje zavisnost od izvoznih sistema iz SAD.

Povezani programi i širi kontekst

Projekt CA-1EA deo je šireg napora Nemačke da ojača svoje odbrambene sposobnosti i modernizuje Bundesver. Nemačka vlada je prošlih godina radila na reformama i povećanju sredstava namenjenih odbrani, a istovremeno je predloženo i ulaganje u infrastrukturu koje bi olakšalo logistiku i saradnju unutar NATO-a u slučaju krize.

Helsing, prema ranijim izveštajima, razvija i druge bespilotne sisteme za partnere u Evropi, uključujući podvodne dronove i bespilotne jedrilice SG-1. Te jedrilice se proizvode u fabrici u Plymouthu i mogu patrolirati vodama do tri meseca u potrazi za neprijateljskim plovilima. Ministar odbrane Velike Britanije istakao je njihovu važnost za obezbeđenje morskih oblasti.

Ovaj program i srodne inicijative ilustruju kako tehnološki napredak u oblasti AI i bespilotnih sistema utiče na strategije odbrane u Evropi i koliko brzo saveznici moraju da razvijaju kontra-mere u domenu elektronskog ratovanja.