EU priprema nova pravila koja bi omogućila sklapanje bilateralnih sporazuma o prebacivanju određenih ilegalnih migranata u povratne centre izvan bloka. Sporazumi bi bili mogući само са državama које poštuju ljudska prava, a nadzor bi obezbeđivali UNHCR i IOM. Iako se pominju zemlje regiona, uključujući Srbiju, zbog pravnih, političkih i praktičnih prepreka trenutno je malo verovatno da će takvi centri brzo biti uspostavljeni u Srbiji. Do sada je realizovano svega oko 20% planiranih povrataka.
Povratni Centri Van EU: Da Li Srbija Može Postati Destinacija?
Getty © Carl Court
Evropska unija je najavila usvajanje novih pravila koja bi omogućila preseljenje nekih ilegalnih migranata u takozvane povratne centre u trećim zemljama. U javnosti se spekuliše da bi među potencijalnim destinacijama mogla da se nađe i Srbija, ali iz dostupnih informacija to za sada deluje malo verovatno.
Šta predviđaju nova pravila
Prema pisanju Politico, pravilnik koji bi uskoro trebali da odobre ambasadori zemalja članica omogućava sklapanje bilateralnih sporazuma o premještanju osoba u države izvan EU. Dosad nije postojala jasna pravna osnova za takve dogovore, pa nova pravila imaju za cilj da ту prazninu popune.
Koji su uslovi i ograničenja
Novi okvir jasno naglašava da sporazumi mogu biti zaključeni samo са državama које poštuju ljudska prava i principe međunarodnog prava. Brisel takođe želi da UNHCR i Međunarodna organizacija za migracije (IOM) nadgledaju postupke kako bi se obezbedilo poštovanje standarda.
Johan Forsell, švedski ministar za migracije: Evropska komisija nije zainteresovana za centralizovani projekat povratnih centara, pa države članice moraju same da sklapaju sporazume.
Nikolas Joanidis, kiparski ministar za migracije: Sada kad postoji pravna osnova, očekuje se da će u narednih nekoliko meseci biti definisani praktični koraci; okvirna ideja je da se centri nalaze "možda u Africi ili Aziji", ali ne blizu evropskih granica.
Prakticne barijere i realnost
Radi se o relativno malom broju ljudi — uglavnom onih za koje postoje ozbiljne bezbednosne ili druge specifične zabrinutosti. U praksi, povratci iz država članica često se suočavaju sa pravnim i praktičnim preprekama: aktivisti, sudske odluke i problemi sa identifikacijom i readmisijom značajno smanjuju broj uspešno realizovanih povrataka. Kako podseća Rados Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, do sada je realizovano svega oko 20% planiranih povrataka.
Kontekst na Balkanu
Neke balkanske zemlje već pregovaraju ili imaju sporazume sa partnerima izvan EU. Kosovo je dogovorilo sporazum sa Sjedinjenim Državama, Severna Makedonija je vodila razgovore sa Velikom Britanijom, a Albanija ima sporazum sa Italijom koji se suočava sa ograničenjima usled intervencija italijanskih sudova. U javnim spekulacijama često se pominju Crna Gora i Srbija kao moguće lokacije, ali to ne znači da su dogovori postignuti ili da će biti sprovedeni.
Političke podele unutar EU
Unutar Evropske unije postoje različita stajališta: neke članice podržavaju ideju povratnih centara, dok druge postavljaju čvrste limite. Na primer, Španija ne želi da porodice sa decom budu slane u zemlje sa kojima ne postoje veze, dok Luksemburg podržava centre ali se protivi deportacijama žena i dece u takve objekte.
Šta to znači za Srbiju
Za Srbiju kao potencijalnu destinaciju ključni će biti ispunjeni uslovi o poštovanju ljudskih prava, pravna i finansijska pitanja, kao i politička volja obe strane. Zbog strogo definisanih kriterijuma, nadzora međunarodnih organizacija i istorijski niske stope realizovanih povrataka, trenutno je malo verovatno da će Srbija uskoro postati mesto takvih centara — ali diskusije i bilateralni kontakti ostaju mogućnost koju treba pratiti.
Izvori: Politico, izjave ministara i organizacija za zaštitu tražilaca azila, Radio Beograd.
Pomozite nam da budemo bolji.
