Evropski komesar Christophe Hansen upozorava da bez trajnih rešenja za snabdevanje đubrivima EU rizikuje nestašice hrane. Komisija je predložila više od €500 miliona hitne pomoći (€200M iz kriznog CAP rezervata + €300M dodatno), uz mogućnost dopune država do 200% do približno €1,5 milijardi. Hansen poziva na veću domaću proizvodnju, korišćenje organskih đubriva, reciklažu hranljivih materija i preciznu poljoprivredu, uz istovremeno jačanje međunarodnih partnerstava.
EU Mora Da Reši Problem Đubriva Ili Će Se Suočiti Sa Nestašicama Hrane, Upozorava Komesar Hansen
Long-term fertiliser solutions needed to avoid EU food shortages, EU Agriculture Commissioner says
Bez trajnih rešenja za snabdevanje đubrivima, Evropska unija može da se suoči sa ozbiljnim nestašicama hrane, upozorio je evropski komesar za poljoprivredu i hranu Christophe Hansen u razgovoru za Euronews.
Rast cena đubriva pokrenut poslednjim sukobima na Bliskom istoku dodatno je zaoštrio problem koji se razvijao godinama. Kao kratkoročnu meru, Evropska komisija je u maju predstavila Akcioni plan za đubriva i predložila hitnu finansijsku pomoć poljoprivrednicima.
Hitna pomoć — ali i dugoročna strategija
Hansen je najavio da će u predlogu budžeta biti zatraženo "više od pola milijarde evra" hitne pomoći. Od predloženih €500 miliona, €200 miliona potiče iz kriznog rezervata Zajedničke poljoprivredne politike (CAP), dok je €300 miliona dodatna pomoć. Države članice mogu da dopune izdvajanja do 200%, što bi ukupni paket moglo da poveća na približno €1,5 milijardi.
"Moramo da uradimo domaći zadatak i rešimo probleme kako bi đubriva bila ne samo dostupna već i pristupačna, jer u suprotnom će doći do nestašica hrane u Evropskoj uniji," rekao je Hansen.
Uzroci krize
Komesar je objasnio da je glavna slabost Evrope prevelika zavisnost od uvoza energije i sirovina za proizvodnju đubriva. Proizvodnja hemijskih, pre svega azotnih, đubriva zavisi od prirodnog gasa — energije koju Evropa u velikoj meri uvozi. Između 40% i 45% đubriva koje koriste državе članicе dolazi iz trećih zemalja, što poljoprivrednike čini ranjivim na međunarodne poremećaje i geopolitičke šokove.
Hansen je podsetio da su cene đubriva porasle za oko 60% u periodu od 2020. do 2024. usled energetske krize izazvane ratom u Ukrajini, i upozorio da su sada zabeležena dva uzastopna šoka koja pokazuju potrebu za stabilnijom proizvodnjom i lancem snabdevanja.
Rešenja: domaća proizvodnja i održive politike
Da bi se smanjila zavisnost od uvoza, Komisija planira da podstiče veću domaću proizvodnju i prelazak na održivije opcije: veće korišćenje organskih đubriva, unapređenu reciklažu hranljivih materija (npr. iz stajnjaka i otpadnih voda) i primenu precizne poljoprivrede koja poboljšava iskorišćenost nutrijenata.
Hansen je istakao da su međunarodna partnerstva i dalje neophodna jer neke sirovine za đubriva ne postoje u Evropi, ali je naglasio da će veća samostalnost srednjoročno biti jeftinija i bezbednija nego dugoročna zavisnost.
Širi kontekst
Komesar je upozorio da ranjivosti koje pokazuje zavisnost od uvoza nisu jedinstvene za poljoprivredu — iste probleme EU ima i u sektorima poput poluprovodnika i medicinske opreme. "Postoji hrana-diplomatija, postoji đubrivo-diplomatija ili rat, kako god to nazvali," rekao je Hansen, pozivajući na brže i odlučnije odgovore.
Za poljoprivrednike, konsekvence su direktne: mnogi razmišljaju o smanjenju proizvodnje jer im je đubrivo preskupo, a tržišna konkurencija im otežava prenošenje povećanih troškova na krajnju cenu.
Zaključak: Kratkoročne finansijske mere su neophodne da bi se ublažile najhitnije posledice, ali EU mora da gradi dugoročnu otpornost kroz veću domaću proizvodnju, održive prakse i pouzdana međunarodna partnerstva.
Pomozite nam da budemo bolji.
