Studija (još nerecenzirana) modelirala je scenario u kojem se AMOC oslabi za ~60% pri globalnom zagrevanju od 2 °C i pokazala prosečan pad prinosa žitarica od 5,3% do 50. godine, s regionalnim gubicima do ~19%. Predviđa se rast cena hrane od 17% do 40%, pri čemu su najveći rizici u delovima Evrope, Severne Amerike i Južne Azije. Autori ističu ograničenja modela i pozivaju na hitnu međunarodnu pripremu i koordinaciju.
Nema Lakih Rešenja: Slabljenje Atlantskih Tokova Može Drastično Smanjiti Prinos Žitarica i Podići Cene
A strong weakening of Atlantic Ocean currents could cool parts of the Northern Hemisphere, lowering crop yields. | Credit: Chuck Haney/Design Pics Editorial/Universal Images Group via Getty Images
Nova studija upozorava da bi snažno slabljenje Atlantske meridionalne cirkulacije (AMOC) moglo da izazove ozbiljan pad prinosa žitarica u nekim od glavnih svetskih žitnica, ugrožavajući bezbednost hrane i podižući cene osnovnih namirnica.
Šta su istraživači radili
Autori studije (rad objavljen na sajtu nevladine organizacije ALLFED i koji još nije prošao stručnu recenziju) koristili su klimatski model da simuliraju 100 godina promena pri pretpostavljenom zagrevanju od 2 °C iznad predindustrijskih nivoa. U jednom eksperimentu su forsirali približno 60% pad snage AMOC-a tokom prvih 50 godina, dok su u kontrolnoj simulaciji ostavili cirkulaciju nepromenjenom kako bi mogli da uporede scenarija sa i bez sloma AMOC-a.
Ključni nalazi
Globalni prinosi pšenice, kukuruza i pirinča pali su u proseku za oko 5,3% do 50. godine u scenariju sa značajnim slabljenjem AMOC-a. Međutim, prosečna vrednost skriva velike regionalne razlike:
- Neke zemlje, poput Nemačke i Ukrajine, mogle bi zabeležiti pad prinosa do ~19% zbog naglog hlađenja.
- Kanada pokazuje procenjeni pad oko 12%.
- Sjedinjene Države bi mogle imati oko 3% manje pšenice i kukuruza, što bi uticalo i na proizvode koji zavise od ovih žitarica.
Model takođe ukazuje na oštre opadanja padavina u regionima kao što su Indija, Pakistan, velike oblasti Kine, kao i u već vodećim zemljama sa nedostatkom vode — Iranu, Sudanu i Eritreji. U takvim oblastima poljoprivreda bi mogla postati delimično ili potpuno neodrživa.
An AMOC collapse could reduce rainfall over the Indian subcontinent, crippling agriculture in this region. | Credit: Bhaswaran Bhattacharya/IndiaPictures/Universal Images Group via Getty Images
Uticaj na cene i trgovinu
Studija procenjuje da bi prosečne cene hrane globalno mogle porasti između 17% i 40%, u zavisnosti od odgovora država, spremnosti sistema i mogućnosti proširenja poljoprivrede u pogodnijim regionima. Ako zemlje uvedu zabrane izvoza ili počnu da gomilaju rezerve, poremećaji u snabdevanju i dalji rast cena mogli bi znatno pogoršati krizu.
Ograničenja i neizvesnosti
Istraživači naglašavaju da je rad dokaz koncepta: simulacija je zasnovana na jednoj klimi pri +2 °C i jednom pokretanju modela korišćenjem mesečnih (ne dnevnih) podataka. Rezultati su u skladu sa ranijim studijama koje ukazuju na južno pomeranje kišnih zona i lokalno hlađenje, ali treba ih tumačiti oprezno zbog metodoloških ograničenja. Takođe, efekti su u značajnoj meri nepreokretni na ljudskim vremenskim skalama, kako navodi Michael Hinge iz ALLFED-a.
"Kad se šteta jednom nanese, ostaje." — Michael Hinge
Implikacije i preporuke
Glavne poruke su: 1) neophodna je bolja pripremljenost i međunarodna koordinacija kako bi se izbegle štetne reakcije poput masovnog ograničavanja izvoza; 2) treba proširiti i unaprediti modele i podatke (viša rezolucija, više scenarija) kako bi se preciznije procenili lokalni rizici; 3) politike moraju uključivati strategije transformacije poljoprivrede, upravljanja vodnim resursima i mehanizme međunarodne pomoći i trgovinske saradnje.
Iako studija ne daje konačne odgovore, jasno pokazuje da bi kolaps ili ozbiljno slabljenje AMOC-a moglo imati dalekosežne posledice po proizvodnju hrane i globalnu stabilnost cena. Brza i koordinisana reakcija međunarodne zajednice bila bi ključna za umanjenje posledica.
Pomozite nam da budemo bolji.
