Studija pokazuje da Atlantska meridionalna preokretna cirkulacija (AMOC) funkcioniše kao "ventil" koji utiče na to koliko toplote Zemlja ispušta ili zadržava. Slabljenje AMOC-a može dovesti do većeg zadržavanja toplote u dubljim slojevima okeana, što potencijalno ubrzava globalno zagrevanje i utiče na nivo mora i ekosisteme. Autori su koristili tri klimatska modela i paleodata, procenjujući efekat kao približno 25 ppm CO2 (oko jedna dekada emisija). Potrebna su dalja istraživanja o budućoj stabilnosti AMOC-a.
AMOC Kao 'Ventil' Za Toplotu Zemlje: Njeno Usporavanje Može Pojačati Globalno Zagrevanje
Photo Credit: iStock
Ključni sistem atlantskih morskih struja, poznat kao Atlantska meridionalna preokretna cirkulacija (AMOC), utiče ne samo na evropsku klimu i transport hranljivih materija, već i na to koliko toplote Zemlja ukupno zadržava.
AMOC prenosi tople, slane površinske vode ka severu, dok se hladnije i gušće vode vraćaju prema jugu na većim dubinama. Nova studija zaključuje da su jače faze AMOC-a u prošlosti bile povezane sa većim gubitkom toplote iz sistema Zemlja–okean, dok su slabije faze pratili neto dobitak toplote.
"AMOC radi kao ventil za toplotu koji kontroliše energetski bilans planete," rekao je Christo Buizert, paleoklimatolog sa Oregon State University i vodeći autor studije.
U poslednjih 11.700 godina AMOC je generalno bio relativno snažan, ali mnogi klimatski modeli ukazuju da antropogeno zagrevanje može oslabiti ovu cirkulaciju. Autori studije procenjuju da su ranije periode sa oslabljenim AMOC-om doprinosile povećanju zadržane toplote jednakom efektu od oko 25 ppm CO2 — što je približno ekvivalent emisijama iz jedne decenije ljudskih aktivnosti.
Kako slabljenje AMOC-a povećava zadržavanje toplote
Razgovori o AMOC-u često naglašavaju premeštanje toplote između regiona: kad se cirkulacija uspori, severni Atlantski bazen može lokalno da se ohladi, uključujući područje oko Grenlanda. Međutim, studija koristi tri nezavisna klimatska modela i paleo-podatke kako bi pokazala da je mehanizam složeniji — toplota koja bi normalno bila ispuštena u severnom Atlantskom regionu ostaje zadržana u dubljim slojevima okeana.
Drugim rečima, lokalno hlađenje površine okeana može prikriti širu akumulaciju toplote u unutrašnjosti okeana, što dugoročno može ubrzati globalno zagrevanje, podići nivo mora i uticati na morske ekosisteme.
Posledice i neizvesnosti
Povećani toplotni sadržaj okeana menja obrasce vremena, ubrzava rast nivoa mora i može uticati na trajanje i intenzitet ekstremnih događaja. Iako autori napominju da njihovi podaci iz prošlih naglih klimatskih promena pomažu u razumevanju mogućih scenarija, postoji i važna neizvesnost: neke analize ukazuju da bi AMOC u toplijem svetu mogao biti stabilniji, što bi smanjilo verovatnoću naglih „prelaznih“ događaja, ali to pitanje zahteva dodatna istraživanja.
Zaključak je jasan: promene u AMOC-u mogu imati dalekosežne posledice za globalni energetski bilans i stopu zagrevanja, pa je dalji monitoring i modeliranje ove cirkulacije ključno za preciznije prognoze klimatskih rizika.
Pomozite nam da budemo bolji.
