Novo istraživanje Helmholtz-Zentrum Hereon pokazuje da morski toplotni talasi u hladnim priobalnim vodama mogu povećati upijanje CO2 za oko 11%. Smanjenje morskog leda otkriva veću površinu vode za razmenu gasova i više svetlosti za fitoplankton, što pojačava fotosintezu. Analiza se zasniva na modelima i podacima iz perioda 1985–2020, ali autori upozoravaju da nije jasno da li će ovaj efekat opstati ako talasi postanu češći i intenzivniji.
Smanjenje Morskog Leda Tokom Toplotnih Talasa Može Povećati Upijanje CO2 u Polarnim Priobaljima
Photo Credit: Hanna Joerss/Helmholtz-Zentrum Hereon
Toplotni talasi u morima obično se doživljavaju kao znak da prirodni odbrambeni mehanizmi Zemlje slabe. Međutim, nova globalna analiza koju je predvodio Helmholtz-Zentrum Hereon otkriva neočekivanu pojavu: u nekim hladnim priobalnim vodama ekstremni porasti temperature mogu dovesti do povećanog upijanja CO2, umesto do njegovog smanjenja.
Međunarodni tim istraživača, čiji su rezultati preneti na portalu Phys.org, procenjuje da morski toplotni talasi mogu povećati unos CO2 u priobalnim i shelf morima za oko 11%. Rad je objavljen u časopisu Nature Communications.
Kako to funkcioniše?
Istraživači definišu morski toplotni talas kao period u kojem površinska temperatura mora prelazi lokalni prag od 90. percentila (na osnovu 30-godišnje reference) najmanje pet uzastopnih dana — događaji koji mogu trajati i nedeljama. U otvorenom okeanu toplija voda obično zadržava manje rastvorenih gasova, pa su dosadašnja istraživanja pokazivala smanjenje apsorpcije CO2 tokom takvih talasa.
Međutim, u plitkim priobalnim oblastima hladnih regiona — posebno u polarnim i subpolarnim shelf morima duž kontinentalnih ivica (npr. Severni Atlantik i severozapadni Tihi okean) — mehanizam je delimično drugačiji: toplotni talasi mogu smanjiti pokrivenost morskim ledom i tako izložiti veće površine vode direktnoj razmeni gasova sa atmosferom.
Autori navode da shelf mora čine svega oko 7% površine svetskih okeana, ali da u polarnoj zoni toplotni talasi mogu povećati otvorenu površinu vode i do 30%. Više otvorene vode znači i intenzivniju gasnu razmenu sa atmosferom.
Uloga fitoplanktona
Smanjenje leda omogućava većem protoku svetlosti da prodre u gornji sloj oceana, što podstiče bujanje fitoplanktona. Ovi mikroskopski organizmi kroz fotosintezu uklanjaju ugljen iz površinskih voda, čime dodatno podstiču upijanje CO2 iz vazduha.
"Još nije jasno da li će efekat dodatnog upijanja CO2 u shelf morima opstati u budućnosti u kojoj morski toplotni talasi mogu postati učestaliji, dugotrajniji i intenzivniji," rekao je koautor dr Wenyan Zhang iz Hereon centra, prenosi Phys.org.
Metodologija i ograničenja
Tim je koristio napredne okeanske modele i uporedio globalne skupove podataka o razmeni CO2 u priobalnim i shelf morima za period 1985–2020 sa podacima iz otvorenog okeana. Nalazi su statistički značajni, ali autori upozoravaju na nesigurnosti: temperatura smanjuje rastvorljivost gasova, pa je konačni efekat kombinacija više kontradiktornih procesa.
Rezultati su važni za poboljšanje procena ugljeničnih bilansa i klimatskih modela, ali naučnici pozivaju na dodatna istraživanja kako bi se razjasnilo da li će opaženi efekat opstati u scenariju sa češćim i intenzivnijim toplotnim talasima.
Širi kontekst
Ovo istraživanje pokazuje koliko je odgovor okeana na zagrevanje kompleksan i višeslojan. Drugi aktuelni izveštaji ističu dodatne rizike i interakcije: mikroplastika može ometati sposobnost okeana da skladišti ugljenik, topljenje i zagrevanje ugrožavaju koralne sisteme, a morska pena i aerosol mogu prenositi zagađivače poput PFAS nazad u atmosferu. Sve to čini zaključke o upijanju CO2 u priobalnim zonama nijansiranim i zavisnim od regionalnih i sezonskih uslova.
Zaključak: U hladnim priobalnim regionima toplotni talasi mogu kratkoročno povećati upijanje CO2 zbog smanjenja leda i pojačane fotosinteze, ali postoji značajna nesigurnost oko dugoročnih posledica u uslovima ubrzanih klimatskih promena.
Pomozite nam da budemo bolji.
