Kriza gladi ubrzava: Rat u Iranu i zatvaranje Hormuškog moreuza gurnuli 45 miliona u kritičnu nestašicu

Trudnice u Kabulu, stočari u Somaliji i urbana sirotinja u Kolombu nalaze se na prvoj liniji nove globalne krize hrane koja je nastala nakon rata u Iranu i zastoja u Hormuškom moreuzu. Svetski program za hranu (WFP) upozorava da je 45 miliona ljudi dodatno dovedeno do "kritičnog" nivoa nesigurnosti u snabdevanju hranom, na već postojeću bazu od oko 260 miliona ljudi širom sveta.

Cargo and commercial vessels anchored in the Strait of Hormuz off Bandar Abbas, Iran - Amirhosein Khorgooi/ISNA via AP

Zašto se to događa?

Kriza se koncentriše oko dva ključna inputa moderne poljoprivrede: energije i đubriva. Kroz Hormuški moreuz prolazi oko četvrtine svetske nafte i približno trećina globalne trgovine đubrivima. Zbog zastoja i rizika na toj ruti, cena nafte se stabilizovala oko 100 USD po barelu (oko +30% u odnosu na period pre rata), dok su cene đubriva porasle i do 50% od februara.

Clinics treating malnourished children in drought-hit Somalia have been forced to turn away patients following shipping disruptions - Feisal Omar/REUTERS

Koga najviše pogađa?

WFP je detaljno analizirao tri reprezentativne zemlje: Somaliju, Avganistan i Šri Lanku, da pokaže kako globalni poremećaji utiču na lokalne zajednice.

Afghan women with their malnourished children at an MSF hospital in Herat - Wakil KOHSAR/AFP via Getty Images

Somalija

Somalija uvozi 100% potrebne nafte i 90% žitarica. Pritom oko 65% stanovništva živi od stočarstva. Zbog pada izvoza u Zaliv (više troškova osiguranja i transporta), udar je direktan: procenat domaćinstava koja ne mogu da priušte osnovnu korpu hrane porastao je sa 47% na 60%, a do kraja godine dodatnih 2,5 miliona ljudi može ostati bez osnovnih namirnica.

The Iran crisis is expected to severely impact Sri Lanka’s tea exports - AKILA JAYAWARDENA/REUTER

Avganistan

Pre rata je 4,9 miliona majki i dece već imalo akutnu neuhranjenost. Sa poremećajima u trgovini kroz Iran i višestruko skupljim kopnenim transportom, WFP sada ima značajan pad kapaciteta: transport traje duže i košta više, a pomoć je umanjena zbog nedostatka sredstava — organizacija ima bolnu budžetsku rupu i mora da odbije najugroženije.

Vehicles queue at a fuel station in Ratnapura, Sri Lanka, as concern grows over supplies - Thilina Kaluthotage/REUTERS

Šri Lanka

Iako je zemlja srednjeg prihoda, Šri Lanka je veoma zavisna od uvoza energije (63%) i đubriva (90–100%) iz regiona Zaliva. Poremećaji izvoza i povratak radnika iz Zaliva smanjuju doznake (~3,4 milijarde USD) i pritiskaju domaćinstva, dok nedostatak đubriva preti da smanji prinose pirinča i drugih kultura.

An estimated drop in fertiliser supplies could cost the world 10 billion meals a week - SAI AUNG MAIN/AFP via Getty Images

Posledice za globalnu proizvodnju

Bez strateških rezervi đubriva, smanjenje njegove dostupnosti može dovesti do nižih prinosa ili zamene useva (npr. prelazak sa pšenice/kukuruza na soju, koja češće služi za stočnu hranu). FAO upozorava da manjak azota može smanjiti prinose pšenice i kukuruza i do 50% u 2027. godini, a procenjeni pad u snabdevanju đubrivom mogao bi koštati svet oko 10 milijardi obroka nedeljno.

Humanitarni i finansijski izazovi

Porast cena avio-goriva (u proseku +150%) i rast troškova transporta otežavaju humanitarnu dostavu hrane u teško dostupna područja. Istovremeno, mnoge zapadne zemlje su smanjile budžete za međunarodnu pomoć kako bi preusmerile sredstva na odbranu, što povećava finansijske praznine u WFP-u i drugim organizacijama.

Šta očekivati dalje?

Efekti pada dostupnosti đubriva biće odloženi: usevi posađeni sada beru se u jesen i tokom 2027. godine, pa će pravi udar na ponudu hrane i cene verovatno biti izraženiji naredne godine. Istovremeno, predstojeći "super" El Niño predstavlja dodatni klimatski rizik koji može dalje smanjiti prinose u Južnoj hemisferi.

„Zatvaranje Hormuškog moreuza nije regionalno pitanje; to je globalni rizik za bezbednost hrane,“ rekao je dr Qu Dongyu iz FAO, sumirajući širinu problema.

Zaključak

Ova višeslojna kriza — rat, zastoje u ključnom plovnom pravcu, rast cena energije i đubriva, smanjena međunarodna pomoć i klimatski šokovi — stvara scenarij u kojem milioni ljudi mogu ostati bez dovoljno hrane. Brza međunarodna koordinacija, finansijska podrška humanitarnim organizacijama i mere za očuvanje snabdevanja đubrivom i energijom ključni su za ublažavanje udara u narednim mesecima.