Spalionice se promovišu kao opcija za otpad kontaminiran PFAS-om, ali industrijski izveštaj iz Minnesote koji tvrdi smanjenje od 99,6% naišao je na oštre kritike zbog nepotpunih podataka i ograničene analize. PFAS su perzistentne hemikalije povezane s ozbiljnim zdravstvenim rizicima, a spaljivanjem mogu nastati toksični nusproizvodi. Aktivisti i nezavisni stručnjaci traže strožiju kontrolu, šira ispitivanja i jasne dokaze potpune mineralizacije pre nego što se spaljivanje smatra bezbednim rešenjem.
Spalionice otpada kao "rešenje" za PFAS? Istraga otkriva da veće količine "večnih" hemikalija mogu završiti u vazduhu
Photo Credit: iStock
Spalionice otpada sve češće se promoviraju kao način zbrinjavanja otpada kontaminiranog PFAS-om, ali nezavisni stručnjaci i zagovornici upozoravaju da mnogi pogoni možda ne uništavaju te "večne" hemikalije — već ih ispuštaju u okolni vazduh ili pretvaraju u druge toksične produkte.
Industrijski izveštaj i oštra kritika
Trgovinska grupa koja predstavlja postrojenja za upravljanje otpadom u Minnesoti nedavno je objavila izveštaj u kome tvrdi da državne spalionice smanjuju PFAS zagađenje za 99,6%, prenosi The Guardian. Izveštaj stiže dok se u gradovima poput Majamija, Filadelfije i Baltimora vode bitke oko zatvaranja spalionica, a u toku je i sudski spor koji dovodi u pitanje savezne standarde zagađenja koji ne ciljaju konkretno PFAS.
Koalicija Zero Burn i više nezavisnih stručnjaka oštro su osporili metodologiju izveštaja, navodeći slabe pretpostavke, nepotpune podatke i dvosmislenu terminologiju. Kritičari takođe ističu da je u analizi razmatrano samo oko 50 PFAS jedinjenja, iako ova hemijska klasa obuhvata najmanje 16.000 varijanti.
"Ovo je prilično loša studija — nedostaje previše podataka da bi se podržala tvrdnja o smanjenju od 99%," rekla je Denise Trabbic-Pointer, bivša PFAS naučnica u kompaniji DuPont.
Kako PFAS ponašaju pri spaljivanju
PFAS (per- i polifluoroalkilne supstance) su dizajnirane da se teško razgrađuju i zato se nakupljaju u deponijama i otpadnim tokovima. Kada se takav otpad spaljuje, PFAS mogu biti oslobođeni u gasovitoj fazi ili se delimično razložiti u manje, ali i dalje toksične proizvode.
Iako industrijski izveštaj navodi da spalionice rade na ili iznad 1.562 °F (oko 850 °C) — temperaturi koja može "pokrenuti" degradaciju — stručnjaci upozoravaju da to samo po sebi ne dokazuje potpunu mineralizaciju PFAS: potpuni razgradni produkti moraju se jasno identifikovati i izmeriti.
Zdravstveni i socijalni uticaji
Izloženost PFAS je povezana s povećanim rizikom od raka, urođenih mana, oslabljenog imunog odgovora, povišenog holesterola i bolesti bubrega. Spalionice su često smeštene u četvrtima s nižim prihodima i već postojećim teretom industrijskog zagađenja, što dodatno utiče na princip ekološke pravde.
"Ovaj otpad postaje problem koji siromašni i marginalizovani moraju da nose u svojim telima," rekao je Nazir Khan, izvršni direktor Minnesota Environmental Justice Table.
Regulatorna pitanja i naredni koraci
Zero Burn i drugi upozoravaju da trenutni inhalacioni standardi u Minnesoti mogu biti premekani. Kada se federalni EPA standardi za pijaću vodu konvertuju na nivoe izloženosti kroz vazduh, neki rezultati pokazuju prekoračenja i do 17 puta — računicu koju industrija odbacuje. Aktivisti, bivši regulatori i grupe za ekološku pravdu zahtevaju strožiju kontrolu, obimnija ispitivanja i transparentne dokaze da su PFAS zaista potpuno uništeni pri spaljivanju.
Javni pritisak i osporeni izveštaji verovatno će igrati ključnu ulogu u budućim raspravama o tome da li spalionice treba da ostanu u funkciji ili da budu zatvorene dok se ne dokaže bezbednost njihove primene u zbrinjavanju PFAS-om.
Šta čitaoci treba da znaju: Razlog za zabrinutost nije samo da li se PFAS pojavljuju u otpadu, već i da li postojeći monitorinzi i pravila dovoljno precizno mere emisije i krajnje proizvode spaljivanja. Bez jasnih dokaza o potpunoj mineralizaciji, mnogi stručnjaci smatraju da je neprihvatljivo tretirati spaljivanje kao dokazan način eliminacije PFAS-a.
Pomozite nam da budemo bolji.
