Prvi put u švajcarskom parlamentu: otvoreno pitanje ugroženosti Srba na Kosovu i Metohiji

U švajcarskom parlamentu je tokom rasprave o produženju mandata švajcarskog kontingenta u okviru KFOR-a do 2029. godine prvi put jasno i eksplicitno otvoreno pitanje položaja i ljudskih prava srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

Ključni trenuci rasprave

Iako je većina poslanika podržala nastavak angažmana Švajcarske u KFOR-u, debatu je obeležilo insistiranje poslanika Švajcarske narodne partije (SVP) da se stabilizacija prilika na KiM ne može ozbiljno razmatrati bez konkretnog razgovora o ugroženosti srpske manjine. Predstavnici Ambasade Srbije u Bernu su to posebno istakli.

Poslanici SVP su se načelno zalagali za brži povratak švajcarskih vojnika i protivili dugoročnom vojnog angažmana u inostranstvu, ali su tokom rasprave naglasili da bi svako smanjenje prisustva KFOR-a trebalo da bude uslovljeno stvarnim napretkom u oblasti bezbednosti i zaštite ljudskih prava — naročito kada je reč o Srbima na Kosovu i Metohiji.

Ko je postavio pitanja

Najdirektnije su temu otvorili poslanici Kristijan Imark, Roland Rino Bihel i Andreas Glarner. Imark je podsetio na dugu listu dokumentovanih kršenja prava srpske manjine, na šta su ukazivali i izveštaji Ujedinjenih nacija, i zatražio da nadležni odbor objasni svoje ocene stanja na terenu.

„Nije reč samo o apstraktnim tenzijama između etničkih grupa, već o konkretnim kršenjima prava“, rekao je Imark obraćajući se ministru odbrane Martinu Pfisteru.

Izvestilac Odbora za bezbednosnu politiku Andrea Krid priznala je da položaj Srba nije bio centralna tema u odboru, ali je naglasila da upravo takva pitanja potvrđuju značaj prisustva švajcarskih trupa na terenu, koje prate situaciju i nastoje da pozitivno utiču na njen razvoj. Takođe je podvukla da zaštita ljudskih prava pripada osnovnim principima njene stranke.

Odgovor ministra i dalje neodrađene konkretne mere

Ministar odbrane Martin Pfister istakao je da Švajcarska deluje dvostruko: kroz spoljnopolitičke kanale (uključujući pomenuti Soloturnski proces) i kroz prisustvo trupa na terenu koje sprovode mandat UN i rade na unapređenju bezbednosti i ljudskih prava. Pfister je naglasio da švajcarske snage ne zauzimaju strane, već ostvaruju mandat KFOR-a.

Poslanici su tražili konkretnije odgovore o merama i rezultatima — šta je do sada učinjeno da se spreče napadi, uznemiravanja i druga kršenja prava Srba. Pfister je priznao da postoje spoljnopolitičke mere o kojima ne može javno govoriti, ali je ponovio da je prisustvo KFOR-a preduslov za poboljšanje bezbednosti i zaštite prava svih zajednica.

Politički značaj i dalje otvorena pitanja

Rasprava je dobila jasnu političku dimenziju: kršenja prava srpske manjine i nestabilnost na terenu postali su argumenti i za nastavak zajedničkog međunarodnog prisustva, ali i za zahtev za preciznim i merljivim merama koje bi omogućile eventualno smanjenje prisustva KFOR-a.

Aktiviranju teme doprineo je i radni ručak Grupe prijateljstva Švajcarska–Srbija, na kojem su, prema podacima Ambasade Srbije u Bernu, bili prisutni predstavnici i 14 članova švajcarskog parlamenta. Tamo je posebno razmotrena bezbednost manjina i kako stvoriti uslove da prisustvo KFOR-a jednog dana više ne bude neophodno.

Na kraju, švajcarski parlament je podržao produženje mandata švajcarskog kontingenta u okviru KFOR-a do 2029. godine; za predlog je glasala većina, dok su protiv bili poslanici Narodne partije.

Šta sledi

Rasprava je otvorila očekivanje da Vlada i nadležni odbori pruže konkretnije, merljive informacije o merama zaštite manjina i rezultatima diplomatije. Za čitaoce iz Srbije i regiona, tema ostaje važna zbog direktnih implikacija na položaj srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.