Novo istraživanje i eksperimenti pokazuju da biljke imaju sposobnosti koje liče na učenje, memoriju i prostornu orijentaciju. Studije Mancusa i Gagliano opisuju kako pasulj cilja potpore, a mimoze „pamte“ ponovljene podražaje. Teorije o mrežnoj povezanosti ukazuju da šumski ekosistemi mogu imati kolektivne osobine nalik samosvesti, dok primer akacija u Južnoj Africi ilustruje hemijsku komunikaciju i kolektivnu odbranu.
Možda Nas Okružuju Trilioni Svesnih Bića — Biljke Koje Mogu Imati Oblike Svesti
Plants May Be Consciousness—And They Outnumber UsGetty Images
Ljudi često razmišljaju antropocentrično: pretpostavljamo da smo vrhunac evolucije i najviše svesna bića na Zemlji. Ipak, brojke i sve češća istraživanja sugerišu suprotno — biljke pokazuju ponašanja koja podsećaju na učenje, memoriju, prostornu orijentaciju i kolektivnu komunikaciju.
Najvažnije studije i dokazi
Reakcija na anesteziju: Biljni neurobiolog Stefano Mancuso, PhD, primećuje da biljke postaju nereaktivne pod uticajem anestezije, slično kao ljudi. Kod biljaka koje reaguju brzo po ljudskim merilima — poput insektivorne Dionaea muscipula (Venus flytrap) — anestezija zaustavlja reflexne odgovore.
Prostorna svest pasulja: Mancuso je u eksperimentu sa saksijskim pasuljem postavio metalni štap na oko metar udaljenosti. U time-lapse snimku, izdanak je više puta formirao zakrivljeni kuk da bi zakačio štap i na kraju ga uhvatio — ponašanje koje autor opisuje kao orijentisano ka cilju.
Učenje i memorija mimoza: Monica Gagliano, PhD, radila je niz eksperimenata sa mimozama (osetljivim biljkama). Povratno ispuštanje biljaka iz korpe izazivalo je zatvaranje listova, ali nakon više ponavljanja biljke su prestajale da reaguju — efekat koji je bio održan i nakon nekoliko nedelja, što sugeriše oblik pamćenja i habituacije.
Koncepti: "dva uma" i mrežna samosvest
U radu koji je uključivao Tomonori Kawano, PhD, razmatra se ideja da biljke mogu imati funkcionalnu podelu na brze, automatske odgovore (analogno nesvesnom) i sporije, "promišljenije" procese koji se oslanjaju na iskustvo. Ovo objašnjava zašto mimosa može prestati da reaguje kada nauči da je pad bezopasan.
Postoji i nezavisna teorija po kojoj se samosvest može pojaviti u velikim mrežama dovoljno povezanih čvorova. Jamie Monat, PhD, navodi da je prag koji neki procenjuju oko 70 milijardi čvorova; u šumskim ekosistemima veze između biljaka i gljiva (mikoriznih mreža) potencijalno prelaze taj broj, pa neki autori spekulišu o obliku kolektivne svesti u ekosistemima.
"Neke od Zemljinih šuma broje mnoge milijarde stabala... Ovi biljni ekosistemi stoga mogu biti samosvesni," piše Monat.
Primer akacija u Južnoj Africi
Tokom 1990-ih, čuvari rezervata u Južnoj Africi primećivali su kudu mrtve bez spoljašnjih povreda. Zoolog Wouter Van Hoven utvrdio je da su akacije odgovorile na prekomernu ispašu višim sadržajem tanina u lišću, čineći ga toksičnim za antilope. Stabla su takođe slala hemijske signale do oko 50 metara udaljenosti da upozore susedna stabla da povećaju odbrambene proteine — primer kolektivnog hemijskog „obaveštavanja“.
Znači li to da su biljke svesne?
Naučnici su podeljeni u terminologiji: mnogi objašnjavaju ponašanje biljaka kroz hemiju, signale i evolucione mehanizme, dok drugi ističu da razlike između biološkog „procesuiranja informacija“ i onoga što zovemo svest nisu uvek jasne. Važno je ne antropomorfizovati bez dokaza, ali je jednako važno priznati da biljke poseduju kompleksne, adaptivne i komunikativne sisteme koji zahtevaju preispitivanje našeg mesta u prirodi.
Zaključak: Iako nije dokazano da biljke doživljavaju subjektivno iskustvo na način ljudi, postoji sve više dokaza da imaju sofisticirane informacije procesne sisteme: učenje, memoriju, orijentaciju i međusobnu komunikaciju. Te nalaze treba dalje istraživati kako bismo bolje razumeli granice svesti u prirodi.
Pomozite nam da budemo bolji.
