Sulina, na ušću Dunava, živi između svakodnevnog mira i pretnje dronova koji prelaze reku iz Ukrajine. U protekle četiri godine Rumunija je zabeležila 28 povreda vazdušnog prostora i 47 padova dronova; najteži incident dogodio se 29. maja u Galatiju. Istovremeno, teče projekat dubljenja vredan 24 miliona evra koji bi mogao doprineti da luka primi do 15 miliona tona robe godišnje, dok NATO i rumunske vlasti rade na jačanju protivdronskih sistema.
Sulina Pod Senkom Dronova: Mir Lokalnog Života Dok Luka Polako Oživljava
Ships on the Danube pass the port of Sulina, at Romania's easternmost tip (Daniel MIHAILESCU)(Daniel MIHAILESCU/AFP/AFP)
Kada su dronovi zalutali preko Dunava i počeli da padaju na rumunsku obalu, Roxana Saraev je osetila strah — ali iz svoje male, šarene radnje s nakitom u Sulini odlučila je da neće otići. Za 32-godišnju Roxanu, Sulina je uprkos blizini rata u Ukrajini ostala „oaza mira“ i mesto u kojem želi da ostane i radi.
Dronovi i bezbednost
Iako je u maju grad delovao mirno — bez uzbuna i eksplozija — stanovnici znaju da je pretnja stvarna. Prema podacima rumunskog Ministarstva odbrane, u protekle četiri godine registrovano je 28 povreda vazdušnog prostora i 47 padova dronova. Najteži incident se dogodio 29. maja u Galatiju, kada je dron pogodio stambenu zgradu i povredio ženu i njenog maloletnog sina.
„Bilo je užasno. Seli smo, zapalili cigaretu, natočili piće i rekli da je gotovo. Nigdje nije bilo bekstva,“ kaže turistički vodič Catalin Cosma, koji je video dronove kako pogađaju ukrajinsku luku Vylkove.
Rumunija je 2025. donela zakon koji omogućava obaranje dronova, ali dosad nijedan dron nije oboren, što izaziva zabrinutost među meštanima. NATO radi na jačanju detekcionih i protivdronskih sistema kako bi se preduzele efikasnije mere.
Luka Sulina: od istorije ka novoj prilici
Sulina, koja je u ranom 20. veku obrađivala veliki deo rečnog izvoza žitarica, doživela je kratkotrajan porast saobraćaja nakon blokade ukrajinskih luka 2022. Broj prolazaka kroz Sulinski kanal porastao je s oko 1.800 pre rata na skoro 4.300 brodova u 2023, a zatim opao na oko 2.700 u 2025. godini, nakon što je Ukrajina obezbedila prolaz na Crnom moru.
U gradu se trenutno izvodi projekat dubljenja vredan 24 miliona evra, delimično finansiran iz fondova EU. Plan je da se omogući istovar u luci i prebacivanje tereta na druge brodove, sa potencijalom da kroz luku prođe do 15 miliona tona robe godišnje. Dok je modernizovani kej do sada delom prazan, lokalne vlasti i uprava slobodne zone računaju da će projekat vratiti Sulinu na evropsku mapu plovidbe.
Turizam i svakodnevni život
Turizam i ribarstvo su i dalje osnova lokalne ekonomije. Posetioci dolaze zbog prirode i ptica u Delti Dunava — pelikana, čaplja, kormorana, čigri i roda — a u maju je lučki deo bio živ, sa mnogim turistima koji iskakuju sa brodova. Meštani, poput penzionerke Violete Hubati, prisećaju se vremena kada je luka bila puna brodova pre 1989. godine.
Međutim, česti izveštaji o ostacima dronova na moru i obali podsećaju da mir nije potpuno siguran. Obalska straža beleži rasteći broj prijava o metalnom otpadu koji izgleda kao delovi dronova, dok vlasti rade na boljoj opremi za nadzor i bezbednost plovidbe — od dodatnih pilot-skipera do osvetljenih bova sa AIS-om.
Zaključak
Sulina ostaje mesto kontrasta: miran svakodnevni život i turizam na jednoj strani, i realna briga zbog dronova i regionalne bezbednosti na drugoj. Lokalni preduzetnici i stanovnici, uprkos strahu, pokazuju odlučnost da ostanu i da iskorače ka ekonomskom obnavljanju luke, dok se država i međunarodni saveznici pripremaju da poboljšaju sisteme odbrane.
Glavni izvori: razgovori s meštanima i predstavnicima lokalnih uprava, podaci rumunskog Ministarstva odbrane i izveštaji NATO-a.
Pomozite nam da budemo bolji.
