Tim Dietera Eglija primenio je base editing na ljudskim zigotima da bi izmenio dve genomske lokacije, ali zigoti nisu razvijani do porođaja. Iako metod može biti manje invazivan od CRISPR‑a, istraživanje je pokazalo probleme poput mozaicizma koji može nositi medicinske rizike. Stručnjaci upozoravaju da ovakav rad može „otvoriti brane” za dalja kontroverzna istraživanja, dok autori naglašavaju da je za kliničke primene potreban značajan dodatni rad.
Base Editing Na Ljudskim Zigotima Ponovo Otvara Etičku Debatu — Naučnici Zabrinuti
Shutterstock / Futurism
Uređivanje gena ljudskih embriona i dalje izaziva jake etičke i naučne polemike, naročito posle slučaja kineskog naučnika He Jiankuija iz 2018. godine, kada su rodioci doveli na svet bebe koje su bile genetski uređene.
U najnovijem, još neobjavljenom radu, tim genetičara sa Columbia University predvođen Dieterom Eglijem primenio je tehniku nazvanu base editing na ljudskim zigotima — embrionima u najranijoj jednoćelijskoj fazi — da bi izmenio dve genomske lokacije povezane sa regulacijom holesterola i proizvodnjom hemoglobina. Zigoti nisu bili razvijani do porođaja.
Šta je Base Editing i zašto je drugačiji?
Base editing cilja izmene na pojedinačnoj bazi DNK – menja nukleotid na jednoj niti bez pravljenja velikih prekida u dvostrukoj spirali, što ga razlikuje od klasičnog CRISPR‑Cas9 pristupa koji često uklanja ili menja veće segmente DNK. U somatskoj terapiji, ove metode su već pokazale obećavajuće rezultate: prošle godine zabeležen je primer izlečenja deteta od retkog genetskog poremećaja primenom napredne genske terapije koja je koristila varijantu base editovanja.
Rezultati i problemi
Iako je cilj studije bio tehničko testiranje bez neposredne namere za kliničku primenu u germinalnim linijama, više problema je primećeno u promenjenim zigotima. Najvažniji od njih je mozaicizam — situacija kada različite ćelije u istom zigotu nose različite genetske izmene. Mozaicizam može uzrokovati nepredvidive posledice ako bi zigoti napredovali do embriona i rođenja.
"Moguće je da se neki potencijalno štetni efekti neće ispoljiti sve do nakon rođenja," kaže bioetičarka Ana Iltis (Wake Forest University), koja nije bila uključena u studiju.
Autori ističu da je cilj bio proveriti tehničke aspekte i smanjiti rizik od oštećenja viđenih kod ranijih CRISPR eksperimenata, ali priznaju da je dalji razvoj neophodan pre bilo kakvih medicinskih primena. Nathan Treff, koautor i glavni klinički službenik kompanije Nucleus Genomics, rekao je da je "još mnogo posla pre nego što se stigne do kliničkih primena".
Etičke i regulatorne dileme
Neki stručnjaci upozoravaju da ovakav rad može "otvoriti brane" za dalja, kontroverznija istraživanja. Jedan od vodećih istraživača u oblasti uređivanja gena, Alexis Komor, komentarisao je da je "mačka iz torbe" i upozorio na opasnost slabljenja neformalnih dogovora i nedostatka stroge regulatorne kontrole. Kritičari poput Fyodora Urnova (UC Berkeley) ocenjuju da ovakvi radovi mogu poslužiti kao praktični vodič za one koji žele da se upuste u etički upitne „poboljšivačke” intervencije.
Važno je napomenuti i finansijsko učešće kompanije Nucleus Genomics, koja se bavi genetskim testiranjem IVF embriona i koja je već bila predmet sporenja oko svojih tvrdnji.
Zaključak
Studija pomera granice tehničkog razumevanja base editovanja u najranijim fazama razvoja, ali istovremeno podstiče raspravu o etici, bezbednosti i regulatornim merama. Dok naučnici ističu da su potrebna dodatna istraživanja, bioetičari i neki genetičari upozoravaju da bez jasnih pravila takvi radovi mogu ubrzati prelazak ka kontroverznim primenama.
Pomozite nam da budemo bolji.
