Nova analiza objavljena u Current Biology rekonstruisala je evoluciju svih živih hiljadonožaca i sugeriše da su nastali pre oko 460 miliona godina — znatno ranije od najstarijih fosila. Istraživanje je uključilo DNK analize 82 vrste i podatke iz 29 fosila, a razotkrilo je i poreklo retkih grupa Siphoniulida i Siphonocryptida. Takođe je potvrđeno da su hiljadonošci razvili hemijske odbrane pre oko 260 miliona godina, dok veliki broj vrsta i dalje čeka otkriće.
Hiljadonošci stari ~460 miliona godina — studija menja vremensku liniju života na kopnu
Nova studija objavljena u Current Biology po prvi put je rekonstruisala evoluciju svih živih hiljadonožaca, otkrivši da su ovi duboko razgranati detritivori možda nastali pre oko 460 miliona godina — znatno ranije nego što pokazuju najstariji fosili.
Istraživači su sekvencirali stotine gena kod 82 vrste, uključili podatke iz 29 fosila i koristili kombinovanu analizu molekularnih i paleontoloških podataka kako bi precizirali mesto retkih grupa Siphoniulida i Siphonocryptida u porodičnom stablu hiljadonožaca.
Pronalazak primeraka nije bio lak: tim je putovao u Los Tuxtlas (Meksiko) i na Kanarska ostrva da bi sakupio Siphoniulus neotropicus i Hirudicryptus canariensis. Kako je prva autorka Luisa "Fernanda" Vasquez-Valverde opisala, "trebalo je deset ljudi više od nedelju dana da pronađu jednog malog odraslog primerka od 10 milimetara" — mali beličasti organizmi često su izgledali kao nematode dok nisu bili pregledani pod mikroskopom.
"Najveće iznenađenje bila je starost ovih loza — koliko su drevne."
Analiza je pokazala da Siphonocryptida ne predstavljaju zaseban red, već spadaju u već postojeću evolutivnu liniju, dok je Siphoniulida konačno pozicionirana među svojim najbližim srodnicima. Celokupno filogenetsko stablo ukazuje da su hiljadonošci kolonizovali kopno daleko pre pojave kičmenjaka i biljaka sa semenom, čime su postavili temelje ranih kopnenih ekosistema.
Studija takođe otkriva važnu adaptaciju: hiljadonošci su razvili hemijske odbrambene mehanizme — "prva hemijska oružja" u kopnenim zajednicama — koje potiču iz perioda pre oko 260 miliona godina i pomogle su pri rekonstrukciji njihove evolucije.
Danas je opisano više od 14.000 vrsta hiljadonožaca, ali autori upozoravaju da bi stvaran broj mogao biti znatno veći — moguće desetine hiljada još neotkrivenih vrsta. Kao ključni detritivori, hiljadonošci igraju suštinsku ulogu u razgradnji biljnog materijala i vraćanju hranljivih materija u zemljište.
"Zaista je zbunjujuće da imaju tako važnu ulogu u ekosistemu, a ipak su tako slabo poznati", rekao je Paul Marek, vodeći istraživač studije.
Ovo istraživanje menja shvatanje ranih kopnenih ekosistema i otvara nova pitanja — koliko je još linija ostalo neotkriveno i koje će dodatne tajne otkriti buduća istraživanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
