Kako očinstvo menja mozak: šta pokazuju MRI snimci pre i posle rođenja bebe

Vreme koje očevi posvećuju brizi o deci u Sjedinjenim Državama utrostručilo se u poslednjih 50 godina, a uključivanje očeva raste i u zemljama sa širim pravima na očinsko odsustvo (Nemačka, Španija, Švedska, Island). Sve veći broj studija ukazuje da aktivno roditeljstvo očeva doprinosi boljem fizičkom i kognitivnom razvoju dece.

Iako je mnogo poznatije kako trudnoća utiče na mozak majki, pitanje kako očinstvo — bez direktne trudnoće — oblikuje muški mozak ostaje manje istraženo. Na to pitanje odgovarala je međunarodna studija iz 2022. koja je koristila magnetsku rezonancu (MRI) kako bi uporedila snimke pre i posle rođenja prve bebe kod muškaraca.

While the baby grows inside the mother-to-be, biological changes prepare the woman for motherhood.Orbon Alija/iStock via Getty Images Plus

Šta je rađeno u studiji

Istraživači sa University of Southern California i Instituto de Investigación Sanitaria Gregorio Marañón (projekat BeMother) rekruitovali su 40 prvoporođenih muškaraca — 20 u Španiji i 20 u Kaliforniji — i 17 muškaraca bez dece kao kontrolu. Svaki učesnik skeniran je dva puta: tokom partnerske trudnoće i ponovo kad beba napuni šest meseci.

Glavni nalazi

Uočene su značajne promene u očevim mozgovima od prenatalnog do postpartalnog perioda koje nisu primećene u kontrolnoj grupi. Promene su najizraženije u kortikalnim oblastima koje su povezane sa vizuelnom obradom, pažnjom i empatijom — funkcijama važnoim za prepoznavanje i odgovaranje na bebine signale.

Scientists are interested in what spending more time with a newborn means for a father’s brain.Cavan Images via Getty Images

Intenzitet promena kod očeva bio je u proseku približno upola manji nego promene zabeležene u istraživanjima kod prvoporođenih majki. Takođe, španski očevi — gde je prosečno odsustvo očeva izdašnije nego u SAD — pokazali su izraženije promene u regionima vezanim za ciljno usmerenu pažnju, što upućuje na povezanost politike odsustva, prakse nege i moždane plastičnosti.

Zašto su ovi rezultati važni

Rezultati sugerišu da i kod muškaraca iskustvo brige o novorođenčetu može izazvati iskustveno induciranu plastičnost mozga — slično učenju nove veštine — i da društvene i porodične politike mogu uticati na tu plastičnost.

Međutim, istraživanje ima ograničenja: uzorak je relativno mali, merila uključenosti očeva variraju, i potreban je veći broj studija kako bi se rasvetlile mehanizmi (npr. uloga hormona, intenzitet nege, i duži vremenski okviri).

It’s not clear yet whether simply spending more time parenting changes fathers’ brains or the changes occur in men who are more motivated to spend time parenting.AJ_Watt/E+ via Getty Images

Zaključak i implikacije

Ovi nalazi podržavaju ideju da veća uključenost očeva u ranoj nezi može oblikovati očinski mozak i potencijalno poboljšati roditeljske sposobnosti. Pitanje ostaje — da li politike koje podstiču prisutnost očeva pomažu njihovoj moždanoj adaptaciji ili su već motivisaniji muškarci ti koji više učestvuju u nezi. Potrebne su šire i dugoročnije studije.

Autori i finansiranje: Tekst je zasnovan na radu Darby Saxbe (USC) i Magdalene Martínez García (IiSGM). Saxbe prima sredstva od National Institutes of Health i National Science Foundation; Martínez García je dobila podršku od Instituto de Salud Carlos III i Fulbright Commission.

Ovaj članak je ponovo objavljen iz The Conversation.