Nova istraživanja pokazuju da su infrastrukturni projekti Pojasa i Puta između 2008. i 2024. povezani sa preko 130 miliona tona CO2e, pri čemu čelik čini oko 53% ukupnih emisija. Značan deo tih emisija nastaje van zemalja domaćina zbog globalnih lanaca snabdevanja, a veliki deo čelika dolazi iz Kine gde dominiraju blast-furne na ugalj. Istraživači pozivaju na strože regulative, cenu ugljenika i ulaganja u čiste tehnologije poput čelika na bazi vodonika.
Pojas i Put Ima Daleko Veći Klimatski Otisak — Čelik Čini Više Od Polovine Emisija
Photo Credit: iStock
Kineska inicijativa Pojas i Put finansirala je stotine infrastrukturnih projekata širom sveta — puteve, energetiku, zgrade i sisteme za vodosnabdevanje. Novo istraživanje ukazuje da je ukupni klimatski otisak tih projekata znatno veći nego što se ranije verovalo, a jedan materijal dominira emisijama: čelik.
Ključni Nalazi
Prema izveštaju Inside Climate Newsa i studiji objavljenoj u časopisu Environmental Science & Technology, više od 700 projekata u 105 zemalja povezano je sa preko 130 miliona tona ekvivalenta CO2 (2008–2024). To je približno jednako godišnjim emisijama 35 termoelektrana na ugalj.
Istraživači su utvrdili da čelik čini oko 53% ukupnog klimatskog otiska ovih projekata, a veliki deo tog čelika proizveden je u Kini, gde i dalje dominiraju zavisne i visoko zagađujuće tehnologije proizvodnje.
"Nije reč samo o zemlji domaćinu, već o svim akterima u lancu snabdevanja koji utiču na te ugrađene emisije," rekao je Lingli Hou, vodeća autorka studije.
Emisije van zemalja domaćina
Studija pokazuje da gotovo polovina stakleničkih gasova povezanih sa tim projektima potiče izvan zemalja u kojima su projekti realizovani — što jasno ukazuje na uticaj globalnih lanaca snabdevanja i indirektnih emisija.
O čeliku i mogućnostima smanjenja
Više od polovine svetske proizvodnje čelika odvija se u Kini, pri čemu oko 90% kineskog čelika i dalje nastaje putem klasičnih blast-furni koji koriste ugalj. Stručnjaci to vide i kao glavni izvor problema, ali i kao priliku za velike emisijske rezove ako se sektor modernizuje.
Autori studije i drugi istraživači pozivaju na kombinaciju mera: strože ekološke regulative, uvođenje cene ugljenika i veća ulaganja u čiste tehnologije poput proizvodnje čelika na bazi vodonika i šire upotrebe električnih lučnih peći i reciklaže.
Obnovljivi projekti i kompenzacija emisija
Studija takođe ukazuje da je većina energetskih projekata u okviru Pojasa i Puta izgrađena kao projekti obnovljive energije. Emisije nastale tokom izgradnje takvih projekata mogu biti neutralisane u roku od otprilike dve godine zahvaljujući izbegnutim emisijama, ali to ne oslobađa odgovornosti za čišću proizvodnju materijala koji se koriste.
Tomer Fishman, koautor studije, postavlja pitanje koje prevazilazi same brojke: "Kako ovi projekti zaista podržavaju razvoj zemalja domaćina i koji su kompromisi?"
Zašto je ovo važno za Srbiju i region
Odlučivanje o materijalima i tehnologijama u velikim infrastrukturnim projektima oblikuje klimatske i ekonomske posledice narednih decenija. Iako su podaci globalni, pouke o čistijoj proizvodnji čelika, transparentnijim lancima snabdevanja i kombinovanim politikama za smanjenje emisija relevantne su i za Srbiju, pogotovo pri projektima koji koriste uvezene materijale ili strana ulaganja.
Izvori: Inside Climate News; Environmental Science & Technology.
Pomozite nam da budemo bolji.
