Goblin ajkula, retko naseljena vrsta često nazvana "najružnijom" ajkulom, po prvi put je snimljena u svom prirodnom staništu. Australijski tim iz Minderoo-UWA zabeležio je kratak video u Tonga jarku 2024. na oko 2.000 m dubine, dok je prethodno posmatranje iz 2019. bilo kod Jarvis Islanda. Nalazi su objavljeni u Journal of Fish Biology, a naučnici ističu da o vrsti i dalje znamo vrlo malo.
Prvi video goblin ajkule u prirodnom staništu — retki snimci iz Tonga jarka
Credit: Alamy
Goblin ajkula, često opisivana kao jedna od "najružnijih" morskih vrsta, snimljena je kamerom u svom prirodnom staništu po prvi put. Kratki videozapis iz 2024. prikazuje ovu retku ajkulu duboko u Tonga jarku, a ranije, 2019. godine, slične jedinke primećene su kod Jarvis Islanda.
Detalji snimka
Australijski istraživači iz Minderoo-UWA Deep-Sea Research Centre zabeležili su više od 20 sekundi snimka goblin ajkule tokom ekspedicije u Tonga jarku — snimak je napravljen na dubini od oko 6.500 stopa (približno 2.000 metara). Prethodno posmatranje iz 2019. koje su izvestili naučnici sa University of Hawaii desilo se u drugom delu Tihog okeana, u blizini Jarvis Islanda. Ta dva zapažanja, udaljena oko 1.500 milja, objavljena su zajedno u časopisu Journal of Fish Biology.
Šta znamo o vrsti
Vrsta je prvi put opisana 1898. godine, ali su živa zapažanja izuzetno retka. Goblin ajkule obično borave na većim dubinama — oko 3.000 stopa (otprilike 915 metara) i retko izlaze bliže površini; dosadašnja zapažanja često su bila slučajna i posledica komercijalnog ili slučajnog pecanja.
"Zapravo o njima znamo praktično ništa," rekao je profesor Alan Jamieson, direktor Minderoo-UWA Deep-Sea Research Centre, za The Guardian.
Profesor Culum Brown sa Macquarie University opisao je izgled ove ajkule kao "izgled iz horor-filma" i objasnio da goblini koriste dugačku njušku za detekciju plena, a zatim izbacuju izduživu čeljust da ga ulove.
Zašto je snimak važan
Snimak je značajan zato što pruža neposredan uvid u ponašanje i morfologiju vrste u njenom prirodnom okruženju, umesto uginulih primeraka ili slučajnih uzoraka iz pecanja. Jamieson je istakao da je uspeh snimanja bio moguć zahvaljujući obimnom video-materijalu prikupljenom tokom više od 50 dana kontinuiranog snimanja ekspedicije.
Iako video traje svega nekoliko desetina sekundi, ovo su prve snimljene scene koje naučnicima omogućavaju da postave nova pitanja o ekologiji, ishrani i rasprostranjenosti goblin ajkule. Buduće ekspedicije i ciljano snimanje mogla bi da pruže još jasniju sliku o životu ovih misterioznih stanovnika velike dubine.
Pomozite nam da budemo bolji.
