NATO planira da tokom naredne godine postepeno smanji broj vojnika u sastavu KFOR-a na Kosovu i Metohiji i vrati misiju na nivo prisustva koji je postojao pre krize 2023. godine, kada je Alijansa poslala oko 1.000 dodatnih pripadnika nakon sukoba u Zvečanu i napada na mirovne snage, izveštava Albanian Post.
Iako u NATO-u insistiraju da nije reč o povlačenju već o 'optimizaciji', ova odluka se poklapa sa sve izraženijim najavama iz Vašingtona o smanjenju američkog vojnog angažmana u Evropi i preusmeravanju strateškog fokusa ka Indo-Pacifiku.
Šta NATO kaže?
'Ne radi se o brojkama. Radi se o optimizaciji i obezbeđivanju bezbednosti svih ljudi koji žive na Kosovu i širom regiona', izjavio je za Albanian Post portparol vrhovnog komandanta NATO-a za Evropu, Martin O'Donel.
Prema njegovim rečima, reč je o 'opreznom i promišljenom povratku' na nivo prisustva pre eskalacije tenzija 2023. godine, uz kontinuirane bezbednosne procene i mogućnost daljih prilagođavanja u zavisnosti od situacije na terenu. O'Donel je podvukao da NATO ne napušta Kosovo i Metohiju i podsetio da je KFOR ranije već povećavao ili smanjivao broj snaga prema potrebama.
Kontekst američkih najava
Najava o redukciji kapaciteta dolazi kratko nakon izveštaja New York Times-a da administracija predsednika Donalda Trumpa razmatra značajna smanjenja američkih vojnih resursa dostupnih NATO-u u Evropi — uključujući smanjenje broja borbenih aviona F-16 i F-15E predviđenih za evropski teatar sa oko 150 na približno 100, kao i moguće promene u rasporedu nosača aviona, podmornica, izviđačkih kapaciteta i aviona za dopunu goriva.
Novi vrhovni komandant NATO-a za Evropu, Aleksus Grinkevich, nedavno je u Berlinu naglasio da će evropski saveznici i Kanada morati da preuzmu veći deo odgovornosti za bezbednost kontinenta, dok SAD jače usmeravaju pažnju na suparništvo sa Kinom. Zbog toga analitičari ovo shvataju kao mogući signal nove faze u okviru Alijanse — faze u kojoj NATO nastoji da održi odbrambene i stabilizacionе kapacitete u Evropi uz manje američkih resursa.
Poruke za Zapadni Balkan
Uprkos smanjenju planiranih snaga, NATO ističe da Zapadni Balkan ostaje jedan od bezbednosnih prioriteta. 'Važno je naglasiti da je rešenje koje je potrebno – političko rešenje', rekao je O'Donel, navodeći da KFOR i NATO održavaju stalne kontakte sa liderima regiona. Grinkevich je tokom nedavne posete Beogradu razgovarao sa srpskim zvaničnicima o bezbednosnoj situaciji, uz poruku: 'Nećemo dozvoliti da se stvori bezbednosni vakum.'
Moguće implikacije
Glavno pitanje u evropskim bezbednosnim krugovima sada nije toliko da li će NATO napustiti Kosovo i Metohiju, već da li će Alijansa moći da održi isti nivo odvraćanja u uslovima smanjenog američkog prisustva. Ako se američki resursi smanje, na evropske saveznike i Kanadu biće dodatni pritisak da povećaju sopstvene kapacitete i ulaganja u odbranu.
Odluka o smanjenju snaga KFOR-a, ako bude potvrđena i sprovedena, predstavlja važan test za sposobnost NATO saveznika da balansiraju između regionalne stabilnosti i šireg strateškog preorijentisanja SAD.
