Nova studija povezuje seriju kratkih, preciznih prekida GPS signala širom Evrope sa satelitom Cosmos 2546 i ruskom mrežom za rano upozoravanje EKS. Analiza otkriva 75 dana sa prekidima koji su trajali manje od 10 sekundi i bili su tačno na 1.577,5 MHz, pri čemu su se događaji pretežno pojavljivali tokom radnog vremena (UTC). Rad je objavljen kao preprint na arXiv i predmet je dalje istrage EU i naučne recenzije.
Otkriveno: Moguće Satelitsko Ometanje GPS-a Veže Se Za Ruski Satelit Cosmos 2546
Scientists investigate GPS signal drops across Europe, tracing possible interference back to satellites in orbit. | ©Image Credit: Zelch Csaba / Pexels
Vozači, piloti i pomorci širom Evrope godinama su prijavljivali kratke, iznenadne prekide GPS signala. Nova analiza javno dostupnih podataka sugeriše da ti prekidi možda ne potiču iz prirodnih uzroka već iz svemira — povezani su sa jednim ili više ruskih satelita, uključujući Cosmos 2546.
Kako je otkriveno
U novembru 2024. istraživač Todd Humphreys sa Univerziteta u Teksasu dobio je anonimnu dojavu da pogleda podatke sa globalnih GPS monitoring stanica za određene datume iz 2021. Nakon što su on i njegovi studenti analizirali podatke, uočili su ponavljajuće kratke, oštre padove snage signala na istoj frekvenciji — 1.577,5 MHz, koja odgovara potrošačkim GPS signalima.
"Efekat se osećao širom Evrope... obrazac ukazuje da je epicentar u poljsko-kaliningradskom području," rekao je Humphreys u intervjuu za Veritasium.
Šta su istraživači utvrdili
- Istraživački tim identifikovao je 75 odvojenih dana sa kratkim prekidima signala, uglavnom od 2019. do 2021. godine.
- Poremećaji su bili ekstremno kratki (manje od 10 sekundi) i vrlo frekventno precizni, što isključuje tipične efekte svemirskog vremena poput solarnih baklji.
- Događaji su se pretežno dešavali tokom radnih dana i radnog vremena po UTC (naročito utorkom, sredom i četvrtkom), što dodatno ukazuje na ljudski faktor.
Metode traganja i optužbe
Da bi pronašli izvor, tim je kombinovao tri metode: mapiranje satelita vidljivih pogođenim stanicama, procenu snage potrebne za ometanje i merenje vremenskih razlika detekcije između različitih antena. Matematička analiza dovela je do satelita označenog Cosmos 2546, a dalje istraživanje povezalo je aktivnosti sa ruskom mrežom ranog upozoravanja EKS (Edinaya Kosmicheskaya Sistema).
Tim navodi da je moguće da više satelita iz iste mreže koordiniše kratke ispaljivanja signala ili da pojedinačni satelit usmerava svoj snop tokom prolaska; tokom jedne 20-minutne sesije 2020. geografski centar ometanja je evidentno migrirao preko mape.
Moguće posledice
Desetosekundni prekid možda deluje bezazleno, ali satelitski ometač može istovremeno uticati na čitave kontinente. To predstavlja rizik za avio-saobraćaj, pomorsku navigaciju i kritičnu infrastrukturu koja se oslanja na GNSS (Global Navigation Satellite System). Autori studije pretpostavljaju da su mnogi od tih kratkih ispada mogući rutinski testovi hardvera — tehnički proveravanja koja se rade diskretno, ali koja bi u konfliktnim uslovima mogla prerasti u namerno ometanje civilnih frekvencija.
Ograničenja i dalje nepoznanice
Rad je trenutno objavljen kao preprint na arXiv i još nije prošao punu stručnu recenziju. Istraživači naglašavaju da su zaključci još uvek alegacije: ne postoje potvrde kroz zvanične objave ruskih vlasti, a nekoliko anomalija u podacima ostaje neobjašnjeno.
Reakcije i dalje korake
Evropska unija je pokrenula zvaničnu istragu, a naučna zajednica poziva na dodatne analize, proveru podataka iz više izvora i međunarodnu transparentnost u praćenju svemirskih ometanja. Dok se situacija ne razjasni, slučaj služi kao podsetnik koliko je kritična i ranjiva globalna satelitska infrastruktura.
Izvori: IFLScience, Veritasium, Universe Space Tech (rad tima dostupan kao preprint na arXiv).
Pomozite nam da budemo bolji.
