Retki lunarni meteorit NWA 12593 otkriva udar star oko 3,5 milijarde godina koji je rastopio površinu Meseca. Radioimetrijsko datiranje vezuje događaj za isto vreme velikih sudara na Zemlji i asteroidu Vesta. Prisutnost kubnog cirkonija ukazuje na veoma visoke temperature, a uzorak sadrži zapise o još dva kasnija sudara — formiranju breče i udaru koji je izbio stenoviti fragment sa Meseca.
Retki lunarni meteorit otkriva udar pre 3,5 milijarde godina koji je rastopio površinu Meseca
A gravity map of the moon showing large impact craters in purple. | Credit: NASA Goddard
Retki lunarni meteorit koji je pao na Zemlju nosi dokaze o velikom udaru koji je pre otprilike 3,5 milijarde godina rastopio površinu Meseca, navode naučnici. Analiza tog uzorka pomaže da se bolje razume dinamika ranog Sunčevog sistema u periodu kada se na Zemlji javljaju prvi znaci života.
O nalazištu i uzorku
Meteorit, označen kao NWA 12593, pronađen je u severozapadnoj Africi i sadrži tragove najmanje tri odvojena udarca na Mesecu. Tim istraživača izveštava u časopisu Geology da su se posebno fokusirali na najraniji od tih udarnih događaja.
Kako su odredili starost
Istraživači su koristili radioimetrijsko datiranje — analizu raspada radioaktivnih izotopa u uzorku — i procenili da se prvi, najveći udar dogodio pre oko 3,5 milijarde godina. To je otprilike milijardu godina nakon formiranja Sunčevog sistema i otprilike u vremenu kada se na Zemlji pojavljuju prvi fosilni tragovi života.
Ključni mineral — šta otkriva
U meteoritu su otkriveni tragovi kubnog cirkonija (kubični cirkonijum-oksid, poznat i kao kubna cirkonija), minerala koji ukazuje na ekstremno visoke temperature. Prisustvo ovog oblika sugeriše da je udar bio dovoljno snažan da na tom delu meseca izazove topljenje stene. Pošto se kubni cirkonij na Mesecu ne održava dugo usled niskih temperatura i vakuuma, naučnici su ga identifikovali prema znakovima njegovih rekristalizovanih produkata u steni.
A large lunar impact crater snapped by NASA’s Lunar Reconnaissance Orbiter. | Credit: NASA/GSFC/Arizona State University
"Na Zemlji se prvi fosilni dokazi života pojavljuju otprilike pre 3,5 milijarde godina... Ritam ovih katastrofalnih događaja je važan deo jednačine," rekao je tim vođa istraživanja, Carolyn Crow sa University of Colorado Boulder.
Povezanost sa događajima u Sunčevom sistemu
Taj udar vremenski se poklapa sa nezavisnim dokazima o velikim sudarima i na Zemlji i na velikom asteroidu Vesta. Pronalazak tragova istog perioda udara na tri različita tela (Zemlja, Vesta, Mesec) je neuobičajen — geološki procesi često brišu takve zapise — i pruža važan uvid u smanjenje broja asteroida i promene u dinamici Sunčevog sistema pre više milijardi godina.
Druga dva udarca zabeležena u meteoritu
Pored najranijeg topljenja, uzorak sadrži i zapise kasnijih događaja: formiranje breče (stopljena i ponovo očvršćena stena) nakon prvog udara i konačni udar koji je iskopao komad stene sa Meseca i lansirao ga ka Zemlji, što je omogućilo da meteoriti poput NWA 12593 stignu do nas.
Zašto je ovo važno
Ovaj nalaz pomaže u rekonstrukciji istorije udarnih događaja u ranom Sunčevom sistemu i daje kontekst za uslove pod kojima je život na Zemlji nastajao i opstajao. Dalja poređenja ovih udarnih zapisa mogla bi da otkriju koliko su takvi događaji bili lokalizovani ili široko rasprostranjeni u tom periodu.
Napomena: Iako terminologija minerala i faza može biti tehnička, suština je da materijali otkriveni u NWA 12593 nose direktne dokaze o ekstremnim uslovima koje je izazvao ogroman udar na Mesecu pre 3,5 milijarde godina.
Pomozite nam da budemo bolji.
