Suša je drastično smanjila protoke reka u provinciji San Juan, koja prima tek nešto preko 100 mm padavina godišnje i ima samo 3% obradivog zemljišta. Glečeri i snežne padavine više ne doprinose kao ranije — glacijali su se smanjili oko 17% u poslednjoj dekadi, a rečni protoci su na istorijskim minimumima. Među zabrinutim lokalcima postoje i pristaše rudarenja zbog poslova koje donosi, ali stručnjaci i aktivisti upozoravaju da proširenje rudarstva i političke izmene zaštitnih zona mogu dodatno ugroziti vodne resurse.
Rudarenje u Andima preti retkim vodnim resursima San Juana
The Argentine province of San Juan sees just over 100 millimeters of rainfall every year (Luis ROBAYO)(Luis ROBAYO/AFP/AFP)
Reke u argentinskoj provinciji San Juan, nekada bistra izvorišta koja su hranila vinograde i maslinjake, značajno su oslabile usled duge suše. Stanovnici i lokalni proizvođači strahuju da će novi rudarski projekti u Andima dodatno iscrpeti već oskudne zalihe vode.
Regija, smeštena između planina i stepske pustinje, prima nešto više od 100 mm padavina godišnje, što je svrstava u suve oblasti. Obradivo zemljište zauzima samo oko 3% teritorije, a zbog nestašice vode u praksi se obrađuje tek trećina tog površinskog potencijala. Više od 4.000 glečera i snežne padavine nekada su dopunjavale dve glavne reke koje snabdevaju sistem navodnjavanja, ali danas su protoci na istorijski niskom nivou.
„Trajna nestašica“
„Nalazimo se u scenariju trajne nestašice“, kaže Gustavo Fernandez, provincijski ministar za proizvodnju. Studije Ujedinjenih nacija iz 2000. predviđale su pad protoka reke San Juan pod različitim scenarijima zagrevanja. Po rečima lokalnih stručnjaka, najgori od tih modela već je premašen: protok reke je pao na gotovo polovinu istorijskog proseka, delom zbog manjka snega i porasta temperatura koji pretvara sneg u paru pre nego što stigne da napuni vodotokove.
„Haos“ i rastuće rudarenje
„Iz ugla zaštite životne sredine, ovo je haos“, ocenjuje Silvio Pastore, profesor geologije na Nacionalnom univerzitetu u San Juanu. U isto vreme, u pokrajini cveta rudarska delatnost. Projekti za iskopavanje bakra, litijuma i drugih minerala privlače investicije i obećavaju radna mesta, ali meštani upozoravaju da svaka dodatna potrošnja vode može ozbiljno narušiti lokalne zalihe i kapacitete brana koji su sada na minimumu.
Glečeri, politička debata i sumnje
Glečeri u San Juanu nisu velike bele palate kao u Patagoniji, već su često prekriveni sedimentom i gotovo stapaju s planinom. Njihova uloga u vodosnabdevanju je predmet rasprave: Pastore smatra da ne doprinose više od 20% protoka, dok glaciolog Juan Pablo Milana upozorava da, kad nema snega, glečer može davati dva do tri puta više vode. Ove razlike u tumačenju postale su i političko pitanje nakon što je argentinski predsednik Javier Milei izmenio zakon koji štiti glečere, dajući pokrajinama veća ovlašćenja da redefinišu zaštićena područja — potez koji su ekološke organizacije dovodile u sudsku sferu.
Ekocid i poverenje
Advokat i aktivista Raúl Orduna oštro kritikuje državnu politiku: „Naš vodni sistem je na intenzivnoj nezi, a postoje političari koji ne slušaju. Da li biste tražili od osobe na intenzivnoj nezi da donira krv?“ On tvrdi da dodeljivanje lokalnih vodnih resursa stranim kompanijama ima razorne posledice i naziva to „ekocidom“. Ne poveravaju se ni obećanjima vlasti i kompanija da će se rudarenje odvijati po strogim ekološkim standardima, posebno nakon što su toksična ispuštanja iz rudnika kompanije Barrick Gold između 2015. i 2017. zagađivala reke u provinciji.
Ministar Fernandez navodi da bi javna ulaganja u modernizaciju navodnjavanja i efikasnije metode mogle uštedeti oko 40% vode koja se danas koristi u poljoprivredi. Ipak, lokalni proizvođači kao što je Nicolas Yanzon ističu da razvoj mora biti održiv: „Ako je to razvoj, mora biti održiv. Ako nije, onda to nije razvoj.“
Ključna činjenica: Glečeri na severozapadu Argentine smanjili su se za oko 17% u poslednjoj deceniji, a protoci glavnih reka dovedeni su na istorijski najniže vrednosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
