UN navode da je u prvim pet meseci 2026. u Sudanu poginulo više od 1.000 civila u napadima dronovima, dok su zabeleženi i rasprostranjeni slučajevi seksualnog nasilja. Rat, koji je izbio 2023. između vojske i paravojnih snaga, prouzrokovao je masovno raseljavanje i humanitarnu krizu. ACLED i drugi istraživači upozoravaju da sukob poprima oblik „dronovskog“ rata, što pojačava pozive za međunarodnu regulaciju autonomnog naoružanja.
Više od 1.000 Civila Poginulo u Napadima Dronovima u Sudanu — UN Upozorava Na Eskalaciju
Smoke rises after a drone attack on Sudan's Khartoum International Airport, in a screen grab taken from social media video [File: Reuters]
Više od 1.000 civila u Sudanu poginulo je u napadima dronovima u prvih pet meseci 2026. godine, saopštile su Ujedinjene nacije. UN-ov Visoki komesar za ljudska prava Volker Türk ukazao je da je taj porast žrtava posledica naglog povećanja upotrebe dronova u intenzivnom građanskom ratu.
„U Sudanu se užasan sukob proširio i eskalirao, obeležen oštrim porastom upotrebe ratovanja dronovima,“ rekao je Türk na zasjedanju Saveta UN za ljudska prava u Ženevi.
Kancelarija UN za ljudska prava pored broja poginulih prijavljuje i rasprostranjene slučajeve seksualnog nasilja, uključujući silovanja. Izveštaji nekoliko organizacija za ljudska prava navode da su neki od zločina etnički motivisani i da mogu predstavljati ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Rat u Sudanu izbio je u aprilu 2023. usled rivalstva između šefa vojske, Abdela Fattaha al-Burhana, i komandanta paravojnih Sila brzog odgovora, Mohameda Hamdana "Hemedtija" Dagala. Sukob je započeo u prestonici Hartumu, ali se ubrzo proširio na velike delove zemlje.
Humanitarna situacija je katastrofalna: prema podacima UN i Svetske zdravstvene organizacije, oko 13,6 miliona ljudi je raseljeno, više od 20 miliona zahteva zdravstvenu pomoć, dok oko 21 milion ljudi hitno treba hranu.
Podaci o ukupnom broju poginulih značajno variraju. Grupa za praćenje sukoba ACLED beleži oko 56.000 smrtnih slučajeva, dok neke procene idu i do 150.000 ili više, zavisno od metodologije i perioda praćenja.
Tokom poslednjih meseci sukob se sve više karakteriše upotrebom bespilotnih letelica: ACLED je u junu ocenio da se rat transformisao u konflikt kojim dominiraju dronovi, sa sve učestalijim primerima presretanja i sukoba dron protiv drona.
Porast korišćenja dronova i automatizovanih sistema ruši barijere u načinu ratovanja i podstiče pozive za strožom međunarodnom regulacijom autonomnog naoružanja. Stručnjaci i predstavnici međunarodnih organizacija upozoravaju da tehnologija ne sme postati sredstvo za sprovođenje masovnih zločina.
„Autonomna oružja ne smeju postati dozvola za zločine užasa,“ poručio je Türk.
Situacija ostaje nestabilna, uz stalnu promenu taktika obe zaraćene strane i rastuću zabrinutost humanitarnih organizacija zbog sve većeg broja civilnih žrtava i raseljenosti stanovništva.
Pomozite nam da budemo bolji.
