Osnovni sud u Prištini danas je osudio Hisrija Seljimija na šest godina zatvora zbog optužbi da je delovao u korist srpske Bezbednosno‑informativne agencije (BIA). Tekst koji je prethodno objavljen navodi da autori nazivaju sudske procese pred kosovskim institucijama "kafkijanskim", dok optuženi i njegov branilac poriču osnov optužbe.
Odbrana i izjava optuženog
Na ročištu održanom prošlog četvrtka Seljimi je negirao krivicu i izjavio da je sarađivao sa, kako je naveo, "Kosovskom obaveštajnom agencijom". Prema njegovim rečima, navodno mu je rečeno da nanese štetu BIA. Takođe je izjavio da je "međunarodni faktor upoznat sa svim detaljima njegovog slučaja".
"Razumem da su možda tužioci pod pritiskom, ali ja sam časno radio pred našim organima i obavljao zadatke koji su mi povereni," rekao je Seljimi, prema prenosima albanskih medija.
Branilac Alji Beka ističe da se optužnica u velikoj meri zasniva na ranijem boravku optuženog u Siriji i ranijoj osudi za terorizam, te tvrdi da nema dokaza da je Seljimi delio informacije koje bi mogle naneti štetu Kosovu.
Dokazi i optužbe
U odluci suda navedeni su sledeći elementi kao deo dokaza: ranija presuda Osnovnog suda u Prištini za učešće u ratu u Siriji, izveštaj Kosovske obaveštajne agencije u kojem se tvrdi da je optuženi bio u kontaktu sa pripadnikom BIA, kao i izveštaji o prelascima administrativnog prelaza. Prema optužnici Specijalnog tužilaštva u Prištini, podignutoj 9. septembra 2025. godine, Seljimi je navodno pomagao BIA kontinuirano od novembra 2009. do hapšenja 6. maja 2025. godine.
Optužba navodi da je Seljimi prikupljao i slao informacije o aktivnostima pripadnika OVK, ubistvima tokom rata, radikalizovanim osobama i učestvima u ratu u Siriji. Navodi se i da je 22. novembra 2015. putovao u Siriju preko Istanbula "po nalogu BIA".
Kontrast sa ranijom optužnicom
U optužnici iz 2022. godine, koja ga tereti za učešće u terorističkim organizacijama, navodi se da je u okviru ISIS bio angažovan u Birou za ranjenike i da je primao 100 dolara mesečno, kao i da je sarađivao sa borcima i oficirima te organizacije. Tek četiri godine kasnije pojavljuje se tvrdnja da je njegov odlazak u Siriju bio po nalogu srpske obaveštajne službe.
Kontekst i tvrdnje o pravosudnim prilikama
Autori izvorne priče ocenjuju da tekst sadrži rupe i kontradikcije i upućuju na širi kontekst tenzija između srpske zajednice i kosovskih institucija. Prema podacima Kancelarije za Kosovo i Metohiju, u kosovskim zatvorima nalazi se više od 50 državljana srpske nacionalnosti koji su optuženi za različita krivična dela, uključujući navodne ratne zločine, postavljanje barikada i rušenje institucija.
Prema izveštajima, tokom 2025. godine podignuto je 15 optužnica za navodne ratne zločine protiv ukupno 55 Srba; doneseno je 10 osuđujućih presuda, dok je jedna osoba oslobođena. Tekst takođe iznosi zabrinutost zbog prakse suđenja u odsustvu i sastava sudskog kadra, navodeći da su mnogi sudije i tužioci albanske nacionalnosti, dok su predstavnici srpske zajednice krajem 2022. povukli učešće iz privremenih pravosudnih institucija u Prištini.
Zaključak
Predmet Hisrija Seljimija predstavlja novi primer spornog i politički osetljivog procesa koji izaziva podeljena tumačenja u javnosti: tužilaštvo i sud smatraju da postoje dokazi za špijunažu, dok odbrana i neki analitičari ističu nedostatak jasnih dokaza i kontradikcije između različitih optužnica. Slučaj će verovatno izazvati dodatne političke i pravne debate u narednom periodu.
